"4. Vršački strip susret" je održan u ono "divno" vreme neposredno nakon "humanitarnog" bombardovanja NATO saveza, oktobra meseca u "Maloj Kutiji", jednoj staroj kući na periferiji Vršca.
Dočekao sam goste iz Beograda - Nikolu Vitkovića, Saleta Mihajlovića, Gorana Rajšića i Dalibora Novaka. Trebalo je da bude i više gostiju, ali moram priznati da sam se obradovao što ih ima toliko malo, jer nam je budžet bio prilično tanak. Dam ja njima da crtaju jedan izuzetno bezobrazan strip -"Koska, koskica u Svršcu", a ja se uputim da potvrdim rezervacije soba za goste u lokalnom hotelu "Srbija". Nisam imao nikakav prevoz, pa sam morao da idem neka 2 kilometra do centra peške, ali sam bar zato imao kao društvo košavu koja je duvala onako žestoko kako samo kod nas ume.
Dođem do hotela i pitam da li je sve rezervisano za goste, troškove će platiti "Hemofarm". Oni me gledaju belo i kažu da ništa niko nije rezervisao i da pojma nemaju o čemu se radi. Ja spomenem da je Caki, glavni organizator rekao...,a oni kažu da pojma nemaju ko je Caki i šta je rekao, ali da nikakve rezervacije nema i da mogu dobiti sobe samo ako ih ja lično platim!
Nazovem ja Cakija, a njegova žena mi kaže mi da on uopšte i nije u Vršcu, da će ceo dan biti u Beogradu. Pošto tada nije bilo mobilnih telefona, shvatio sam da ću morati da rešavam probleme bez Cakija.
Kada sam se vratio do "Male Kutije" odmah kažem gostima koji su vredno crtali, da nema ništa od spavanja u hotelu. Onda su naišli Grabowski i Dima (urednik i izdavač "Patagonije") koji su goste odveli na neki fast food.
Tek što ode ova ekipa da se okrepi, naiđoše Boća, Peki i Red koji mi kažu da se neće dugo zadržavati, da se mnogo žure i da su oni neka "Umetnička policija"(!?) i da moraju da provere šta se na ovom strip susretu radi. Ja uzmem kameru i nabrzaka snimim kratki film "Bokteri" u kojem ova trojica izvode svoje uobičajene ludorije i "besne gliste". Peki je nacrtao par svojih (briljantno nakaradnih) crteža za strip koji smo zajednički crtali, a u jednom trenutku je iščupao par dlaka ispod pazuha i međunožja i zalepio ih u jednom kadru stripa! Ova trojica brzo odlaze, ne čekajući da se ostali učesnici strip susreta vrate, tako da se uopšte nisu ni sreli iako su učestvovali na istoj manifestaciji!
Kada su se gosti iz Beograda vratili, rešili su da neće ostati i čekati da se Caki pojavi i reši problem, već će se, nakon samo nekoliko sati provedenih u Vršcu, vratiti kući, što je sigurno sigurno je!
Kada sam se, umoran i razočaran vratio kući, zazvoni mi telefon, javlja se Nikola Vitković i kaže da su na vršačkoj autobuskoj stanici sreli Cakija koji je, izašao iz busa koji je upravo stigao iz Beograda, žešće odvaljen od pića mrmljao začuđen neke stvari koje je teško bilo razumeti, nešto se, kao, čudio što oni već idu kad im je sredio prenoćište u hotelu, obroke u domu penzionera i slične trice i kučine, kako će biti ića, pića i pičića, samo neka se malo strpe ...
Sve u svemu bio je to jedan od najluđih, najhaotičnijih u najkonfuznijih dana u mom dotadašnjem životu, ali vredeo je sav taj uloženi trud i pretrpljeni stres ako uzmemo u obzir da, na kraju, njegov rezultat uvrnuti strip "Koska, koskica u Svršcu" i suludo Boćino remek-nedelo, film "Bokteri"!
VRŠAČKI DAN(I) STRIPA '99
Za one koji se tek uključuju:
Prvi vršački dani stripa zbili su se '96 i sastojali su se iz izložbe radova nekih autora i ne mnogo čega više. '97 je Vršac ugostio pregršt autora i svi su sqpa radili na session stripu ŽIVOT U BOLIDVUDU koji je vršačka ekipa i ekranizovala. '98 je sve to dignuto na profi nivo maltene, bilo je preko deset autora iz beograda i pančeva, spavali smo i ždrali u hotelu, pivara nas je sponzorisala sa pivom, trajalo je bogme 3 ili 4 dana, i nacrtano je oko 35 tabli stripa UŽAS U BOLIDVUDU što se u tom trenutq smatralo za neprejebivi podvig. ALI vršački dani stripa '99 su što se tiče produktivnosti definitivno naj jači. Evo kako je to išlo:
Prvo Wostok nam je reko da će biti pozvati Mr. Stocca, Grubanov, Saša Mihajlović i N.Vitković (svoja malenkost) i da ćemo svi sqpa spavati u nekoj privatnoj qći, i da će sve to trajati jako kratko, samo jedno noćenje, ali zato će strip koji ćemo crtati imati oko 5-6 tabli, tako da neće biti puno posla. veče pred feštu, Wostok javlja da nam je odobreno da spavamo u hotelu (!!!) i to još da zovemo Relju Pajića, pošto su uspeli da navataju Hemofarm za još neq kintu. Ja se naložio, kad ono, Relju ne mogu da dobijem, a Mr. Stocca ima mnogo posla pa ne može na put. Šta ću qd ću, pozovem ja Rajšića i Dalibora (Novaka) i sa Sašom Mihajlovićem dođemo svi u Vršac. Prvo smo dobili nogu u hotelu, pa smo otišli do Kraljevića Marka (mislim, ulice) i tamo se pojavi Wostok i uvali nam da radimo ne 5-6 tabli nego DVADESET DVE (22). Strip se zove KOSKA KOSKA KOSKICA i prectavlja žitije tj. uspon i pad qltnog vršackog benda MULJ (milozvuci usunčanog ljeta). Sedeli smo celo poslepodne i crtali. Grubanov se iz misterioznih razloga nije pojavio, tako da je teret crtanja pao na naše plećke (komada 4, pošto Wostok naravno ne crta). Svo vreme očekivali smo da će se pojavi onaj smrad Caki koji je trebo da nam obezbedi hotel, al njega nema. Na kraju se smorismo i odlučimo da ako nema hotela, ako nema koncerta Rasprljenog Jelena (obećani nastup pank benda Wostokovog ćaleta) ako nema Grubanova i ostalih koji su trebali da budu prisutni (Boća, Peki, Red, Mr Stocca, Relja) šta ima da se smaramo bre i da ostajemo da spavamo u ovoj qći da bi se sutra vraćali i zapalismo na zadnji za BG u 20:00. Na stanici se NARAVNO ali NARAVNO pojavio cakani Caki koji nas je ispalio za hotel. Kad smo ga pitali šta je bilo sa smeštajem, on krene nesto "pa ne, mislim, ja sam lepo reko, mislim, ne, ja, razumeš" i tako mi odosmo natrag.
Pretpostavljam da sve ovo zvuči kao da se ja nešto žalim kako nam je bilo sranje, ali nije tako. Bilo je zabavno i veselo, ali pošto smo završili skoro ceo strip nismo imali dalje šta da radimo pa smo se vratili. Dakle, nije da se žalim, ali se hvalim: nas četvorica (uz pomoć Dime i Grabowskog) izgurasmo za 4 sata skoro 20 tabli! Od toga sam ja nacrto tačno 5 (pet, kažem pet). Svi koji su videli kolko smo uradili pitali su KAKO ali odgovor je jednostavan: MOMCI znaju svoj poso.
Daklen, iako do sada možda naj niskobudžetniji, vršački dani stripa '99 su zapravo naj produktivniji do sad. I svima nam je žao što nismo imali priliq da spavamo u hotelu pa da vršački dani stripa budu zaista vršački dani a ne vršački DAN, a inače sam poneo punu torbu flomastera i floroscentnih kreona da žvrljamo momački logo po hotelskom inventaru.
Nikola Vitković
