MARKO BRECELJ INTERVJUIŠE TV KRPELJ
Marko Brecelj: Jutros mi je školska drugarica, zdravstveni radnik, poslala poruku da je još uvek u šoku, neki ljudi su pustili pokoju suzu, drugi ljudi su se iznervirali zbog lažne vesti o mojoj smrti koju je objavila državna televizija... Ja sam, međutim, žetelac "kolateralne koristi" - juče sam dao prvi posthumni intervju za Radio Študent, pa drugi posmrtni intervju za Val 202, pa sam danas dao i prvi televizijski posthumni intervju, za A kanal...
foto: Andraž Gombač
Mogu vam reći da je ovo daleko najveća poseta na našem programu "Četvrti četvrtak" koji organizujemo ovde u domu kulture Hrpelje-Kozina već 3 godine i ja sam vam zahvalan što ste došli. Veoma me veseli što smo ovde danas ugostili stvaralački par Zlatu i Wostoka koji nam dolaze čak iz grada Vršca ovde kod nas u slovenačku provinciju. Ovo dvoje umetnika su postavili jednu strip izložbu u prostoru "GalerijaGallery" u Ljubljani, a drugu u našem izlagačkom prostoru "Botegin" u Kopru. Žao mi je zbog vas u publici koji razumete samo slovenački jezik, ali ja ću voditi razgovor na srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorskom jeziku, a ako neko ne bude razumeo nešto, slobodno zaustavite razgovor, pa ćemo objasniti na slovenačkom. Ja sam slovenački državljanin, zahvalan toj državi na koju ne mogu biti ponosan, moram reći da je moja domovina Jugoslavija, da pojasnim - gledao sam Tour de France i ponosan sam na uspehe naših biciklista, radovaću se uspesima naših sportista na olimpijadi, nemam ništa protiv toga da čovek bude ponosan što je Slovenac ili slovenački državljanin, ali naši današnji gosti dolaze iz jugoslovenskog prostora, iz Vojvodine, i poznajem se sa Wostokom još iz vremena Jugoslavije, najmanje 35 godina, negde još od osmdesetih?
Wostok: Bio si i Vršcu u januaru 1981. godine.
Marko Brecelj: Znači pre čak 40 godina!...Wostok mi je rekao da sam ja jedan od njegovih kreativnih uzora, a on je nivo čitave srpske kulture podigao za 5 santimetara sa svojim stripom "Ilegalni emigranti" u kojem se pojavljuju Diznijevi likovi, a radnja se odvija u poremećenom dobu Miloševićeve Srbije i sa tim stripom se on iskazao kao beskompromisni subkulturni umetnik i svetionik u tranzicijskom mraku sopstvenog društva.
Zlatu sam upoznao pre četiri godine, ona je radila u jednom tv studiju noć i dan za minimalnu platu više godina i na neki način je, kada je srela Wostoka, on postao njen osloboditelj tako što ju je ubedio da napusti posao i da dođe da živi sa njim u Vršcu, u kući njegovog oca Boće, koji je preminuo pre dve godine, a bio je takođe veoma originalan umetnik... Pre tri meseca je, nažalost, preminuo i Wostokov mlađi brat Vojkan, poznatiji pod pseudonimom Zlikovac, njih dvojica su nastupili kao duet "Tehno Muda" na festivalu "Koperground" 2010. godine, a video snimak tog nastupa se nalazi u našoj arhivi.
Wostok, koliko ja znam, tvoj kreativni rad na stripu ima i internacionalni odjek, hoćeš li nam reći koji je tvoj najveći uspeh na području Sjedinjenih američkih država?
Wostok: Pa, čitava stvar sa tim stripom "Robusto!!!" je počela kao obična zajebancija, napravio sam seriju radionica na kojima su moj otac, brat i još neki vršački čudaci crtali seriju stripova po mom scenariju, a ja sam taj strip okarakterisao kao "Alan Ford na teški drogama!".Desilo se da je taj strip serijal došao i do Dragane Drobnjak, devojke našeg porekla koja živi u Americi i ona je prevela svih 240 strana stripa i objavila ih u strip knjizi koju je poslala kritičaru Bob Levinu koji je onda napravio intervju samnom i objavio recenziju u časopisu "The Comics journal" u kojem je stripu dodelio čak pet zvezdica...Onda je Zlata snimila i dokumentarni film "Robustards" koji govori o svemu što se desilo sa strip knjigom "Robusto!!!"
Marko Brecelj: Nije baš uobičajeno da stripovi sa zapadnog Balkana dobiju toliko odjek u inostranstvu, zar ne?
Wostok: Taj strip je nastao na iskustvu teške krize devedesetih godina koju smo mi proživeli u Srbiji, a u Americi je ekonomska i socijalna kriza sada sve gora i gora i, mislim, da se tu otvorio put za njihovo razumevanje stripa "Robusto!!!" koji na crnohumorni i apsurdistički način govori o propasti civilizovanog ljudskog društva na raznim nivoima.
Marko Brecelj: Šta ti smatraš, posle pune tri decenija crtanja stripova, vođenja radionica, objavljivanja fanzina i svestranog pišanja uz vetar kao svoje najveće stvaralačko dostignuće do sada?
Wostok: Ne znam koje je najveće dostignuće, ali znam koje je najneverovatnije - to je prva samostalna izložba stripova mog oca Boće koja je postavljena u galeriji "GalerijaGallery" u Ljubljani, mestu na kojem je i Laibach imao jednu izložbu svjevremeno, neverovatno mi je da je to ovde u Sloveniji moguće, a mislim da bi to teško bilo moguće u našoj domovini gde u pogledu na strip, sa nekim retkom časnim izuzecima, preovlađuje teški konzervativizam... Žao mi je samo što moj otac, strip naivac, čovek koji je tek u penziji počeo da crta stripove, nije dočekao da vidi otvaranje sopstvene izložbe, kao i objavljivanje svoje prve samostalne strip knjige pod nazivom "Majstor mozaika" ...
Strip izdavači se žale da tiraži izdanja konstantno opadaju, da je interesovanje za strip sve manje, a ja bih rekao da je to tako jer je strip uglavnom postao predvidljiv, neinventivan, dosadan, a ovakvi pokušaji jednog strip-naivca kao što je bio moj otac upravo mogu uneti neki svež dah i novi pogled na izražajne mogućnosti stripa... Sada smo postavili i izložbu u "Boteginu" na kojoj su osim očevih, još i stripovi mog brata Vojkana koji je možda i najveći antiheroj i parodista našeg stripa...
Mislim da je naše najveće dostignuće na vršačkoj andergraund sceni devesetih, što smo u strip i druge kreativne delatnosti uveli potpune amatere, autsajdere, ali totalno iskrene ljude, sa kojima smo probali da narušimo sterilne kanone stripa i da uvedemo neki novi jezik, nove mogućnosti izražavanja... Hteli smo da uvedemo odjek stvarnog života, života ulice i grada u strip, da se ne završi sve na kabinetskom praćenju najnovojih trendova u francuskom, američkom stripu, itd... Mislim da smo mi bili i jesmo još uvek nekakav "Crni talas" u našem stripu...
Marko Brecelj: To je neka vrsta desterilizacije stripa, zar ne?
Wostok: Upravo tako!
Marko Brecelj: Dobro, puno smo pričali o stripu, nego, možete li mi reći u kakvom je stanju vaš kućni vrt, vaša bašta?
Zlata: Pa, mislim da je sada dosta obrastao u korov, jer mi već više od mesec dana nismo tamo, inače kod nas u vrtu najbolje uspevaju stvari i biljke o kojima se ne mora voditi mnogo računa - voćke: višnje, jabuke, jagode, maline, kupine... Wostok je, zapravo baštovan...
Wostok: To je žalosna činjenica da sam ja baštovan, jer uvek imam važnija posla nego da se bavim vrtom, a i često smo odsutni, kao sada, tamo je sada, sigurno džungla...
Marko Brecelj: Jagodna džungla?
Wostok: Ma, totalna džungla, sve je podivljalo i prepušteno je samom sebi... Mi u stvari više volimo da lutamo po šumi i skupljamo tamo gljive, divlje kruške i druge plodove, jer tamo ne moramo ništa da gajimo, samo se šetamo i uživamo...
Zlata: A šuma nam je blizu, na pet minuta od kuće...
Marko Brecelj: Dobro, taj vrt vam je bio godinama baza za prehranjivanje... Imali ste teških trenutaka u materijalnom smislu koliko znam, pričali ste mi da je Zlata pre dve godine htela da snima i montira svadbe?
Zlata: Da, nudili su mi deset evra za sat montiranog materijala, zamislite!... I onda mi je Wostok rekao: "Ako treba da radiš za šaku kikirikija, ja ću ti kupiti pet puta više kikirikija, još uvek to možemo sebi da priuštimo, a radićemo naše projekte!"
Marko Brecelj: Ti si Zlato glavna kuvarica u vašoj kući, zar ne?
Zlata: Da, da, jesam...
Marko Brecelj: Nadam se da ne radiš sve sama, da ti i on asistira?
Wostok: Samo nekvalifikovane radove u kuhinji obavljam kao što je ljuštenje krompir i slično...
Marko Brecelj: Zlato, šta ti je pomoglo da se ipak ne vratiš u taj zatvor otuđenog rada u liberalnom kapitalizmu, kako ste uspeli da se od toga do sada izvučete?
Zlata: Pa, uspevamo da ovako slobodno živimo i radimo tako što kupujemo na sniženjima, trudimo se da na taj način uštedimo...
Marko Brecelj: Živite skromno, kupujete pametno i promišljeno?
Wostok: Da, sve vreme razmišljamo strateški, ja to zovem životom u konstantnom ekonomskom ratnom stanju niskog intenziteta!
Marko Brecelj: Međutim, otkud vam ono osnovna kinta kunte za makar skromni život koji vodite?
Zlata: Pa, Boća je bio veoma vredan, štedljiv i skroman čovek i ostavio nam je nešto zemlje i nekretnina, tako da Boća još uvek pazi na nas, kao što je i za života...
Wostok: Naš moto je "Trošimo malo, a proizvodimo puno i radimo totalno bez kompromisa!"
Marko Brecelj: Vasja Cenčič, kurator strip izložbi Wostokovog oca i brata se veoma pohvalno izrazio o montažnom postupku koji ti, Zlato primenjuješ u svojim video radovima, pa možeš li nam nešto reći o tome kako se kretao tvoj kreatvni razvoj u poslednjih 5 ili 6 godina otkada si se otisnula u neizvesni svet slobodnog filmskog autora?
Zlata: Ja sam se profesionalno bavila montažom na jednoj lokalnoj televiziji u Subotici od 2005. do 2015. godine i kada sam napustila taj posao shvatila sam da ću, ako budem želela da se i dalje bavim montažom morati sama i da snimam kamerom, da snimam sopstvene materijale, pa sam vremenom postala samouki snimatelj, snimila sam, recimo, i ceo poslednji "Koperground" 2017. godine, ukljućujući i promociju 3 nova diska Francija Blaškovića koja je trajala čak četiri sata...
Wostok: Pa, onda si snimila i taj legendarni snimak "Kulturistička komemoracija" gde si nam ti Marko, izneo kratku istoriju svojih mekoterorističkih akcija vezanih za koparski crkveni toranj i njegova zvona...
foto: Marko Brecelj
Zlata: Da, penjali smo se uz te stepenice koje vode do tog vrha crkvenog tornja, a zvona su zvonila svom snagom i ja sam se plašila da se zbog buke neće razumeti šta Marko govori, ali srećom sam dobro namestila podešavanja na frekvenciju ljudskog glasa, pa se ipak, uprkos ometanju, vrlo dobro razume ono što Marko govori...
Marko Brecelj: Ti, zapravo, registruješ, snimaš život i događaje oko sebe, pa se onda usresrediš na nešto što ti je posebno zanimljivo i od toga praviš film,z ar ne?
Zlata: Da, a trudim se da u svakom novom filmu eksperimentišem sa nekim novim elementima u skladu sa temom i materijalom, tako sam u filmu "Robustards" po prvi put pravila animacije...
Marko Brecelj: Kakvu ulogu u tvom samovođenom razvoju ima Wostok? Da li smeta?
Wostok: Često! :D
Zlata: Ponekad se ne slažemo baš oko svih stvari, pa se i raspravlajmo, ali jedna stvar je sigurna - on ima veliko znanje, veliku arhivu u glavi...
Wostok: Veliko znanje u oblastima gluposti, pizdarija i treša!
Zlata: On je hodajuća enciklopedija treša, ali ne samo treša, ima obimna znanja iz mnogih oblasti kulture... Svojim znanjima i iskustvom mi pomaže da rešim neke situacije u svojim filmovima...
Marko Brecelj: Pošto se bližimo kraju razgovora, možeš li mi ti reći kako vidiš u budućnosti perspektivu vaše strategije "Proizvodimo puno, trošimo malo", ima li tu neke svetlije perspektive?
Wostok: Meni se sviđaju mogućnosti koje pruža ovo digitalno doba za širenje informacija o tome što radimo mi na nezavisnoj kulturnoj sceni i generalno sam umereni optimista u pogledu budućnosti?
Marko Brecelj: Ja bih ovaj razgovor priveo kraju, a vama ostavljam da kažete još po jednu misao za kraj, ako to želite...
Wostok: Ja mogu da kažem da sam jako srećan što smo, 40 godina nakon tvog koncerta u Vršcu, ponovo ovde zajedno i što smo podelili svoje misli i ideje sa svim ovim ljudima...
Zlata: Ja bih rekla da dok god smo slobodni da radimo ono što hoćemo, možemo i znamo, čuda mogu da se dese!
コメント