Neverovatno koliko je od samog početka strip “Kabadahije” zapravo bio totalno neambiciozan projekat, ideja je bila da se ismeje ne samo jedan toliko loše nacrtan i napisan strip kao što je Mirko i Slavko, nego i čitavo ono nepodnošljivo dosadno ideološko maltretiranje i ispiranje mozga kojem sam bio izložen u toku školovanja. Nikakav scenario za ovu strip parodiju uopšte nije ni postojao nego sam ja najpre kopirao odabrane najgore i najbezveznije kadrove iz pomenutog stripa koje sam uspeo da nađem, potom nabrzaka ispisao cinične i apsurdne dijaloge da bi kako tako povezao odabrane kadrove, pa onda još dao takvu falsifikatorski “nacrtanu” olovku da istušira jedan od zaista najgorih crtača u istoriji medijuma stripa - moj mlađi brat Vojkan poznatiji kao DJ Zlikovac!
E, sad ne samo što je bio antitalenat, nego je još bio i užasno lenj, muka je bila naterati ga da dovrši tih petnaestak crteža, to je trajalo danima uz prijateljsko ubeđivanje, vabljenje, korupciju, ucene itd... Mada moram priznati da sam ja ustvari baš jako voleo te i takve crteže mog mlađeg brata, ja sam u njima otkrio neki neobično šarmantni spoj dečije prostodušnosti i neke vrste začudno-psihodelične vizuelne demencije, a kada sam mu to govorio, mislio je da ga zajebavam, ono, nikada mi stvarno nije poverovao, smatrao da ja, kao, “volim” njegove crteže samo zato što sam zapravo kulturološki sociopata... Ono što je sigurno - on možda nije bio bogzna šta u crtačkom smislu sa 9 godina, ali je evidentno da i mnogo kasnije nije ni malo napredovao, čak bi se reklo da se, verovatno zbog potpunog višedecenijskog nedostatka prakse, vremenom još dodatno kreativno urušio!... U prilogu ovog teksta možete videti i crno belu verziju stripa na kojoj se vidi Vojkanova “majstorska” tehnika tuširanja i žao mi je što nisam skenirao i onu fazu stripa dok je bio u olovci, da se vidi koliko je tušer u svojoj lenjosti i bahatosti ne prelazeći ih tušem faktički izbacio ne samo pojedinačnih linija, nego i čitavih stabala drva i drugih predmeta! Onda sam, par godina kasnije dao drugaru iz Vršca, Koji, da ofarba crno bele fotokopije tog, pa recimo, stvarno sam tad mislio običnog strip iživljavanja i, u najboljem slučaju, još jedne naše sulude apsurdističke strip zajebancije!... I, moram priznati da sam bio začuđen, mada mojoj sujeti veoma godi da je kritičar takvog ugleda i erudicije kakav je Zoran Đukanović podelio ovaj strip na Fejsbuku napisavši doslovno “Malo pripovedačko remek delo”!... Mada, imam sa ovim javnim gestom sličanj problem koji je moj brat imao sa mojim glorifikovanjem njegovih crteža - nije mi baš lako da sasvim poverujem da je Zoran ozbiljan u svom toliko pozitivnom viđenju ovog, pa, baš pravog primera onog što bismo mogli nazvati antistripom!
Pogledajte intervju sa Zlikovcem: