27. 04. 2009.
Halo moji Tehnomudaši!
Ne čusmo se već nekih mesec dana pa me zanima šta ima novo kod vas?
Ja sam krenuo, ne svojom voljom, već pod prinudom holandske socijalne službe na onaj jebeni ''kurs za reintegraciju'' gde dnevno provedem po neka tri, četiri sata. Uglavnom je veoma dosadno pošto ljudi u grupi niti znaju da čitaju, niti da pišu ovdašnjim jezikom, a neki ne znaju čak ni da ga govore. A ima i ''radna terapija'' gde praviš neke kurčeve od drveta i slične bezvezarije. Teraju nas da radimo i fiskulturu. Toga sam uspeo da se ratosiljam pod izgovorom da nemam dovoljno energije, što u suštini nije daleko od istine. U zadnjih par dana se više ne brijem, ne perem kosu, gledam da što manje spavam, a sve to u cilju ne bih li izgledao što ofucanije & luđe. Šefu centra za reintegraciju sam masno nalagao da sam navodno ušestvovao u ratu i da od kada sam došao sa fronta više nemogu da spavam normalno i da prvih godina nisam mogao da zaspim uopšte, a nakon toga samo sa upaljenom lampom. Nisam mu još pričao bajke o tome ''šta sam sve video na frontu'' ali hoću kad za to dođe vreme & potreba. I to u detalje. Ne pijem tamo ni čaj ni kafu, što je već izazvalo čuđenje glavnog šefa. Pošto vodu pijem samo iz česme počinju da sumnjaju da nisam normalan što je, jebiga, sve u svemu tačno, ali sad mi je neophodno da ovi to evidentiraju ne bi li prestali da me smaraju. U određenom trenutku, kada me budu pitali zašto ne pijem ni čaj ni kafu, ja ću reći da imam osnovanu sumnju da neko želi da me se ratosillja, verovatno Socijalna Služba koja želi da mi sipa otrov u čaj. Zakazao sam i razgovor sa psihologom. I sam šef počinje shvata da je to potrebno. Loša stvar u svemu tome jeste da su ukapirali da sam izuzetno inteligentan, ali verovatno još ne znaju da sam uz to i na sve spreman ne bih li postigao moj nazadni cilj - da ni po koju cenu ne dozvolim da mi nađu posao. Ako me nakon ova dva-tri meseca pošalju u neku jebenu fabriku-radni logor zažaliće zbog toga, jer ću ja u određenom trenutku, za vreme neke pauze da odem do klonje iserem se, stavim govno na tanjir počnem da sečem na komadiće i nudim ga svima. Alternativna, ekstremnija varijanta jeste da se ispišam u čašu, a da govna razmažem po licu i da vičem ''Happy Halloween!'' dok trčkaram fabričkim krugom! Pošto sumnjam da bih imao petlje da ove dve zadnje varijante sprovedem u delo mislim da bi bilo bolje da dugotrajnim radom i borbom ''na poene'' postignem nešto. Pripremajući se za što bolju simulaciju, analizirao sam definiciju psihoze na Wikipediji i, jebiga, shvatio sam da dosta elemenata iste već i posedujem (au, jebote!) što bi stvar trebalo da olakša. Potrebno je samo biti konsekventan, te dosledan... Obaveštavaću vas redovno kada se nešto bude zbivalo, ali vam sa sigurnošću vam već sada kažem da se neću bez teške i krvave borbe sa tim zlotvorima predati!... Nikad me neće ušrafiti, ja svoju sreću nosim sa sobom, ona je parče slobodnog neba!
Pozdravlja vas vaš Zlikovac