Tekst Ilije Bakića
"Kompletna Bolidvudska trilogija", Krpelj br. 160, Vršac 2001.
Novi broj "Krpelj", ili bolje rečeno jedan od novijih brojeva jer ne prati uvek redovan sled nizanja brojeva, fanzina koji izdaje kultni strip alternativac "Wostok", na osamdesetak strana donosi, kako to piše i na naslovnoj strani i, kompletnu Bolivudsku trilogiju. Oni koji prate dešavanja na domaćoj alternativnoj strip sceni odmah će znati o čemu je reč dok su ostali uskraćeni za bilo kakvu informaciju jer u svesci nema ničeg osim stripa. Priča pak kaže da je za vreme drugog Vršačkog strip susreta 1997. godine desetak autora, domaćina i gostiju, po NJostokovom scenariju, kolektivno nacrtalo dvadesetak tabli stripa "Život u Bolidvudu". Epizoda "Užas u Bolidvudu" nastala je na isti način iduće godine na trećem strip susretu a poslednja (za sada) priča "Povratak strašnog Milisava ili zagrobni život u Bolidvudu" stvarana je na više strip susreta i lokacija. Užasni čovek iz klozeta Glavni junaci epopeje su Zagoreli i Čiko (Čika) koji žive u Bolidvudu, što je, naravno, parodija na u ovim krajevima slavni strip o Zagoru, Čiku i njihovim avanturama u Darkvudu. U prvom delu oni će pokušati da Indijancima prodaju sumnjivu rakiju "Bolidušu" da bi potom Zagoreli hteo da ubije Mediokriteta koji je objavio strip u kome sumnjiči Zagorelog i Čika da imaju posebne (homoseksualne) odnose. Trku, međutim, prekidaju bolničari vršačke psihijatrije i sve prisutne odvode na lečenje. (Po ovom stripu "Wostok" je snimio i istomeni "jeftin" film). U nastavku Zagoreli je prisiljen da se krije od mobilizacije dok se Čika bori protiv užasnog čoveka iz klozeta. Na kraju pozivari upucaju sve prisutne jer se opiru mobilizaciji. U trećoj epizodi Zagoreli i Čika sklapaju dogovor s Đavolom (koji je u vezi sa tiraninom Zloboneonom) pa se kao specijalani tragači za deviznom štednjom vraćaju u Bolidvud da bi, posle silnih peripetija, shvatili da je njihova misija samo zabava za javnost a da je stvar pod kontrolom, te bivaju vraćeni u pakleni kotao. Ujdurme, vratolomije i provokacije NJostokove priče pune su ujdurmi, vratolomija, provokacija, zafrkancije i aluzije na okruženje nam, a šarolikost "grafičkog izvođenja" (svaku tablu a ponekad i svaku sličicu radio je drugi crtač) podcrtava njihovu apsurdnost koja podrazumeva i prekide osnovne linije radnje. "Obilna" kolektivnost svih stripova sa oko 40 crtača, kako onih iz prve linije strip alternative tako i potpunih početnika na čelu sa Boćom, NJostokovim ocem, hrabar je eksperiment čiji rezultati su koliko neočekivani toliko i provokativni jer stavljaju znak pitanja na nekoliko konvencija devete umetnosti, od pitanja samog autorstva do strategija vizuelnog pripovedanja. I potonji strip susreti alternativaca podrazumevali su ovakav način druženja i rada tako da je zajednički strip postao "zaštitni znak" takvih događaja. Na žalost, za bolidvudsku triologiju se nije našao "pravi" izdavač tako da će ona do daljnjeg ostati znana samo retkim srećnicima, no, time se legenda o bolidima iz naših krajeva samo uvećava i širi.
IIija Bakić
Radovan, Peki i Nabor na snimanju filma "Užas u Bolidvudu"
U svom razvoju i bujanju vršački alternativni strip krenuo je i u poprilično neočekivanom pravcu - u film. Naime, neformalni i radoznali strip stvaraoci, zainteresovani za nove oblike svog izražavanja, našli su u filmu (i njegovim stvaraocima) srodni, reklo bi se kompatibilni meci koji dozvoljava prenošenie njihovih ideja, istovremeno na isti i drugačiji način od priča u slikama.
Likovna umetnica Vesna Tokin, čiji su video radovi bili zapaženi i nagrađivani na nekoliko festivala, realizovala je 1996. kratki film po Wostokovom stripu "Prorezi na krinki" i time otvorila sezonu vršačkog strip-filma. Mada rađen u minimalističkom maniru - višestrukim kombinovanjem strip crteža uz audio efekte – uzrokovanim i materijalnim i tehničkim ograničenjima, film "Prorezi na krinki” uspeva da prati mračni i mistični ton priča nadograđujući ga specifičnom dinamikom koju nose pokretne slike i njihove trajanja u vremenu.
Uspen “Proreza..." koji su prikazivani na manifestacijama video radova odnosno u okviru promocija strip magazina "Patagonija", podstakao je rad na novim filmovima i u 1997. snimljena su čak dva nova - "Kosmičke pirane” i "Život u Bolivudu".
"Kosmička pirane" rađene su po originalnom Wostokovom scenarju i u režiji Vesne Tokin. Priča o "Kosmičkom saboru naivne umetnosti" pleni vrcavom duhovitošću, dadaističkim i nadrealističkim detaljima.
Insistiranje na gegu, kariziranju, improvizaciji i nazovimo - je tako novoj naivi i primitivizmu kao pokretnom liku crtačkog novo primitivnog manira začinjeno je otvorenim aluzijama na političko-državno okruženje i duhovne gibove "nebeskog naroda" sred turbo-folk bespuća. U filmu glume vršački strip autori na čelu sa Naborom Devolcem, Wostokom i Grabowskim. "Pirane" su uzbudljiv i razgaljujući zapis o kreativnoj energiji koja traga za svojom samorealizacijom.
"Život u Bolidvudu" rediteljski je debi Wostoka koji je napisao i scenario (isti scenario bio je podloga zajedničkog stripa koji je realizovalo desetak umetnika tokom Drugog vršačkog strip susreta 1997. u organizaciji Društva prijatelja Vršca "Vršac lepa varoš"). U filmu glumi ekipa koja je radila i "Pirane". Vrativši se omiljenim mu konfekcijskim strip junacima Zagoru i Čiku, Wostok ih kalemi u prepoznatljivi nam turbo-folk milje i vodi u bizarnu avanturu pečenja rakije i njene prodaje Indijancima. Ironijski intonirane scene ređaju se u namerno nefilmičnom ključu čime se podcrtava a artificijelna, karikirajuća linija priče koja kulminira u odvoženju junaka u duševnu bolnicu. Sirovost scena nije "ublažavana" već, naprotiv, potencirana.
Sasvim u skladu sa buntovničkim stavom alternativnih umetnika prema obrascima i kanonima profesije (bilo stripa ili filma) "Život u Bolidvudu" nova je potvrda inventivnosti generacije vršačkih umetnika voljnih i sposobnih da neprestano eksperimentišu i tragaju za sopstvenom osećajnošću i načinima na koji se ona može izraziti (što i jeste zaštitni znak kako pojedinaca tako i čitave ove grupe ili/i pokreta-scene).
ILIJA BAKIĆ
Balti, Peki, Wostok, Grabowski i Vesna na snimanju filma "Kosmičke pirane"
WOSTOK: Kada mi je Vesna Tokin početkom marta meseca 1997. rekla da bismo mogli da uradimo neki video film zajedno, otišao sam kući i za neka 2-3 sata napisao scenario za film "KOSMIČKE PIRANE". Budžet filma je iznosio čitavih 60 nemačkih maraka, a snimanje je počelo 8.marta-na "Dan žena! Vesna se, uglavnom, mučila sa tehnikom koja je stalno otkazivala, a ja sam se mučio sa ljudima, to jest čudacima sa vršačke underground scene koji su glumili u filmu. Prvog dana snimanja desilo se da Peki (koji u filmu uglavnom glumi samog sebe) uopšte nije pojavio u dogovoreno vreme. Pokušao sam da ga nazovem telefonom, ali se niko nije javljao. Onda sam se sjurio biciklom kod njega i utvrdio da se on zapravo prepao od snimanja i da se bio zaključao i isključio telefon u nadi da će, valjda, izbeći sve. Ali, ja sam bio uporan i gotovo prisilno sam ga dovukao na snimanje. On je, videvši da nema kud pristao da glumi, ali je prvo, da bi, kako je sam rekao "UBIO TREMU" popio za nekoliko minuta celu bocu "BANATSKOG RIZLINGA”! To, najverovatnije objašnjava i bizarnu činjenicu da Peki, koji inače glumi direktora "KOSMIČKOG SABORA NAIVNE UMETNOSTI”, tek u drugom delu filma po prvi put uspeva da ispravno izgovori naziv te manifestacije!
Veče pre prvog dana snimanja imao sam problema i sa Natašom koja u filmu glumi isto što i u tadašnjoj stvarnosti - moju ženu. Naime, Nataša i ja smo se te noći posvađali i ona je rešena da me psihički dokusuri, znajući koliko mi to puno znači, rekla da neće da glumi u filmu! Pao sam u teško očajanje, ali ne zbog mogućeg razvoda, već zbog mogućnosti da Natašina “mina” upućena meni uništi ceo projekat! Pitao sam se šta da radim-da odem u neki kafić i startujem prvi curu na koju naiđem: "Jel'oćeš da glumiš u filmu?" Šta bi ona na to rekla? Možda ovo: "U filmu? Vidi se na šta ličiš! Glumi sam u svom porniću, đubre matoro!" Ko bi je ubedio da ja nisam običan lovac na mlado meso pogodno za preradu u prostitutsko-pornografskoj industriji? Moje muke je, ipak prekratila Nataša pristavši da, ipak, glumi u filmu.
WOSTOK: Izgleda da je sudbina htela da naša odiseja u svetu underground filma bude povezana sa ugođajem koji donosi veselo praznično raspoloženje. Naime, prvi film smo snimali na "DAN ŽENA", a drugi "ŽIVOT U BOLIDVUDU"- 7. jula na "DAN BORCA". Nadam se da smo bar delimično uspeli da ispunimo očekivanja koja nalažu takvi važni datumi.
Elem, odvezosmo se mi tog jutra kolima DANIJELA ČEBZANA ( koji je bio i snimatelj i montažer tog filma) na jedno imanje udaljeno nekih 7 km od Vršca. Tamo nas je dočekao gazda JURKOVIĆ koji se neprestano hvalio ogromnom potencijom svog ovna PETERA (uvezenog iz Nemačke), tako da smo, čak, snimili Peterova gigantska i oklembešena muda (za koja svi prvo pitaju otkud toj ovci tol'ko vime?) i umontirali ih u jednoj reklami u film! (Na kraju reklame se čuje i histerični Jurkovićev glas koji kaže: "Pogledajte-čak ni ne stoji kao svi NORMALNNI muškarci, nego se raskrečio!")
Peki, koji u ovom filmu glumi ČIKU (Nabor glumi ZAGORELOG) je opet bio strašno nervozan i istremiran, pa se opet dobrano poduhvatio flaše! Prvo je popio pola boce votke marke "STALINSKAYA", a onda je pio i " BANATSKI RIZLING", a onda mu je Jurković dao da pije i neku meku domaću. Peki je primetio da je ova domaća prilično slaba, na šta mu je uvređeni domaćin doneo gromovaču "od preko 50 stepeni". Pošto je i nju probao, Peki je počeo da nešto nesuvislo mrmlja, da se neprestano pravda i hvata za glavu, da se potpuno promašeno kreće i ponaša u scenama, čak je i nekoliko puta padao i lakše povredio zglob. Sve to se vidi i na scenama koje su montirane u film. Peki tvrdi da se od trenutka kada je izašao da snimamo scene sa pečenjem rakije “BOLIDUŠE" u kazanu, ne seća apsolutno ničega. Ne seća da je stalno padao, buncao, pio prljavu kišnicu u kojoj plivaju žabe, ne seća se kako je verovatno i ne znajući gde se nalazi, nagonski i bezumno, ali i herojski s obzirom na svoje trenutno stanje pokušavao da glumi. Oko podneva smo krenuli kući, ali smo na pola puta do Vršca morali naglo da se zaustavino - Peki je morao da “baci peglu” sa zadnjeg sedišta, preko nogu Grabowskog! (Ipak, zapanjujuće zvuči činjenica da ga je Danijel video kako iste večeri, posle ponoći ispija pivo za pivom u klubu "BILLY"!)
PEKI: "Wostok, čoveče, dobro je da češće ne snimaš filmove!" WOSTOK: "A zašto Peki?"
PEKI: "Pa, ja bi post'o notorni alkoholičar, jebote!!!" WOSTOK: "Svi učesnici projekta su iskazivali neočekivanu inventivnost za vreme snimanja. Recimo legendarna rečenica :"'BEŠ KNJIGE, JA TO NE ČITAM, SAMO STRIPOVE!" ne postoji u scenariju i čista je improvizacija NABORA DEVOLCA. Kopriva koju BOĆA u ulozi BABA SERE nudi Pekiju da se njome obriše je Boćina fora provaljena na licu mesta (tog prepodneva je pokosio koprivu da bi olakšao snimanje). RED je smislio scenu u kojoj Peki otima bicikl od LOLE.
FRAGMENTI IZ EMISIJE "STRATEGIJE ZVUKA" VRŠAČKOG RADIJA
KUKI: Najavili smo goste na samom početku. Bogami, ima ih ovde dosta, jedya su se smestili ovde u studiju! To je dakle ekipa koju najavljujemo kao “GRUPU SLOBODNIH UMETNIKA" okupljenih oko filma. Recite mi nešto o premijeri vašeg filma u boskopu "REX" Beogradu. WOSTOK: Pa, to se desilo prošlog petka 13-tog na pun mesec! Uz taj film prikazan je i film "KOSMIČKE PIRANE". Moram odmah da kažem da su osim mene ovde prisutni i glumci iz tih filmova: LOLA,BOĆA, PEKI i RED. I još da ne zaboravino da je ovde i "IZGUBLJENA EMOCIJA"- punjena vrana koja takođe glumi u ovim filmovima! KUKI: Lolo, kako ti se čini ovde u studiju? Nije loše, a? LOLA:Nije. KUKI:Boćo, kako je biti glumac u malo zrelijim godinama? BOĆA: Pa,nije tako strašno, jeste da sam debitovao u 68-oj godini života i bilo je malo treme, ali...Pa,gledao sam kako se ta deca lomataju i krlataju po dvorištu sa tim svojim projektmn i kada mi je moj sin Wostok predložio da glumim u filmu jednu babu nisam se mnogo dvoumio, jer sam uvek imao sklonosti ka toj alternativnoj sceni i hteo sam da se okušam kao glumac.
KUKI: Jel se tebi Lolo svideo tvoj deka kako glumi?
LOLA: Aha, super je odglumio BABA SERU! (Iza se čuje mnogo smeha)
KUKI: Reci nam sad ti Peki, kako je tebi izgledao rad na tim filmovima?
PEKI: Mi mi smo sve to radili jako spontano i ljudima se to uglavnom sviđa. Doduše, ja sam to i puštao samo onima za koje sam unapred znao da će to ja im se svidi! Inače, na promociji u "REX"-u je bilo super, čak su nam postavili i jedno pitanje!
WOSTOK: Bilo je dosta smeha!
RED: I dosta izlazala iz sale! Ali, obzirom da je film sniman za nekih 6-7 sati i montiran za nekih 4-5 sati, veliki je uspeh što ga je neko uopšte i odgledao. Možda je tome doprinelo i pivo koje su posetioci u "REX"-u obilato konzumirali doprinelo da ostanu što duže!
KUKI: Eto, to bi bilo sve za večeras, osim... Peki hoćeš još nešto?
PEKI: A, da... ja bih da na kraju pozdravim mog DEDA ZIRU I TETKA MARU koja pravi najlepše pogačice na svetu!
WOSTOK: Nakon svega nešto više od sat vremena obuke u snimanju polovnom VHS kamerom koju sam nekako uspeo da nabavim, odvažio sam se da film "UŽAS U BOLIDVUDU" snimim sam. Dakle, po prvi put je skupina razularenih kreatura bila potpuno prepuštena samima sebi u jednom filmskom projektu.
GRABOWSKI: "Po duhu i idejama, ovaj film je izgleda najbolji, ali šteta što nije malo zanatski i tehnički bolje urađen!"
WOSTOK: "Jebi ga i ti bi hteo previše! Pa znaš i sam koja je situacija bila!" GRABOWSKI: "Koja situacija?"
WOSTOK: "Pa znaš koja situacija-KAO DA SI BACIO KAMERU ČOPORU MAJMUNA!!!"
Posle silnih scena koje smo zbog tehničkih problema morali da ponovimo, i sam proces montaže se otegao, što se pokazalo čak i dobrim, jer sam u meduvremenu snimio i ubacio neke scene koje u stvari i nemaju direktne veze sa ovim filmom, ali se ipak desilo da su se odlično uklopile u atmosferu "Užasa u Bolidvudu" (Recimo, scena u kojoj Boća skida wc šolju i psuje te idiote koji mu onemogućuju da normalno živi. Iako predviđena za dokumentarni film o Boći, svoje mesto je našla na samom početku “Užasa u Bolidvudu")
RED: Da, sećam se snimanja "ŽIVOTA U BOLIDVUDU". Svi još čekamo Nabora Devolca koji nešto, kao, kasni. Stiže konačno i on. Elegantno je obučen, pozdravlja se uljudno sa svima, pravi gospodin! Onda je otišao da se presvuče u Zagorovu majicu i kako ju je obukao odjednom vidiš da je LUD! Čim se presvukao - pretvorio se u sasvim drugu ličnost!!!
WOSTOK: Možda još da kažem i ovo - budžet lilma "Život u Bolidvudu" je iznosio oko 15 nemačkih maraka! Ja sam kao producent i finansijer ovog filma kupio sledeće (neophodne) stvari za ovaj film: Jednu konzervu pasulja marke "29.novembar", jednu bocu "Banatskog Rizlinga", i, kasnije jednu VHS kasetu marke BASF"
PEKI: A onu votku marke "STALJINSKAJA", ko je to kupio?
WOSTOK: Ma, to sam maznuo od Boće!
