VELIKI BLEK ILI VELIKI BLESAN?

Prvu verziju stripa „Veliki Blesan“ Miša Mangup (Mišo Mićić) i Wostok (Danilo Milošev) nacrtali su i napisali zajedničkim snagama još kao dvanaestogodišnjaci u leto 1976. godine. Taj strip je, zapravo, cinična i nemilosrdna parodija na strip „Veliki Blek“, koji je uprkos banalnom i stereotipnom scenariju i crtežu, bio ubedljivo najpopularniji strip među vršnjacima ovog autorskog tandema. Crtačke seanse pri kojima je nastajao ovaj strip bile su propraćene stalnim varničenjem, podbadanjem i podjebavanjem dvojice mlađanih autora, sve u fazonu ko je od njih dvojice zapravo veći lažov, hohštapler, cinkaroš, cicija, ko je kome više puta prosuo crni tuš za crtanje u stanu, ko je „Lala“, a ko je „Bosanac“, itd... Humoristički rivalitet između njih dvojice otpočeo je još kada su se upoznali u trećem razredu osnovne škole i kada su, pritisnuti čeličnom disciplinom koju je nametala učiteljica i ambiciozni roditelji, počeli da svoje frustracije i potisnutu agresiju iskaljuju na slikama pisaca iz čitanki, narodnih heroja iz knjiga za istoriju i drugih likova iz udžbenika, tako što su im docrtavali brkove, rogove, repove i ispisivali u oblačićima gluposti i besmislice koje oni izgovaraju. Kada su malo porasli, krajem sedamdesetih, rešili su da ponovo, sa primenom scenarističkih i crtačkih veština koje su u međuvremenu stekli, urade bolju verziju „Velikog Blesana“. Ovog puta scenario su napisali zajedno, a crtež je kao bolji i naprednji crtač tandema, sam nacrtao Miša.

Kada su završili strip, nazvali su redakciju „Stripoteke“ i zakazali sastanak sa glavnim urednikom. Ništa ih nije moglo sprečiti da, uprkos velikom snegu i veoma hladnom vremenu ne krenu, puni elana i velike nade u iz rodnog Vršca u daleki Novi Sad. Kada je autobus zastao na redovnoj kraćoj pauzi na stanici u Zrenjaninu, izašli su da se malo protegnu noge i zagreju se u čekaonici. Kada su izašli napolje shvatili su da im je autobus ispred nosa pobegao, a u njemu osim zimskih jakni i prtljaga i originalne table “Velikog Blesana“! Odmah su kupili karte za sledeći autobus i kad su konačno stigli na novosadsku stanicu, počeli su očajničku potragu za „odbeglim“ autobusom svesni da će, ako ne nađu autobus „Veliki Blesan“ biti zauvek izgubljen pošto nije postojala nijedna fotokopija stripa... Potraga se, nakon nekog vremena, ipak srećno završila i Miša i Wostok su, sa originalima u rukama i obnovljenim elanom krenuli u redakciju „Stripoteke“. Kada su tamo stigli sačekalo ih je neprijatno iznenađenje – sekretarica redakcije im je rekla da glavni urednik, pošto je prezauzet, neće moći danas da ih primi, nego da dođu sutra. Oni su rekli da imaju zakazan satanak i da su doputovali čak iz Vršca, ali to im nije nimalo pomoglo, vratili su se kući duboko razočarani, zaričući se da će zauvek prestati da se bave stripom...

Krajem osamdesetih Miša odlazi da živi u Španiji, a sobom odnosi i originale „Velikog Blesana“ i izgledalo je da će se saga o tom stripu na tome i završiti. U jesen 1993., Wostok je pokrenuo strip fanzin „Krpelj“ i ubrzo je zamolio Mišu da mu, kada sledeći put bude dolazio u Vršac, donese „Velikog Blesana“ da ih objavi u svom samizdatu. Ali, Miša je, izrazito samokritičan, kao i uvek, smatrao da taj strip nije dovoljno dobro nacrtan i napisan da bi se objavio čak ni u tako opskurnom niskotiražnom glasilu kao što je „Krpelj“. Prošlo je još par godina i ja Wostok je već pomalo i zaboravio da „Veliki Blesan“ uopšte postoji, kad ga Miša, pre par dana, iznenadi donevši mu, ipak taj strip čak iz daleke Palma de Majorke. Rekao je Wostoku da koriguje tekst, a da će on doraditi crtež. Kada je Wostok, posle tolikih godina ponovo pročitao strip „Veliki Blesan“ rešio je da ga bez ikakvih korekcija i ispravki objavi u svom „Krpelju“.

14.12.2002. Danilo Milošev Wostok

Ceo strip VELIKI BLESAN možete pročitati ovde

https://drive.google.com/drive/folders/1Dnn1qSdR3LSZdSbgt1zrQ2sA1h-Gty6b?usp=sharing

oblikovala Zlata VK