UTICAJ ALKOHOLA NA PRODUKTIVNOST U SAMOUPRAVNOM SOCIJALIZMU

Sećam se da je Wostok došao kod mene u Suboticu 22. oktobra 2015. uveče, a već sutradan su nam javili da je njegova majka Milica preminula, pa smo hitno krenuli za Vršac da prisustvujemo sahrani. Čim smo stigli, Boća nam je rekao da bi trebalo naći neku prikladnu fotografiju njegove pokojne supruge za umrlicu. Kada smo krenuli da pretražujemo po kutijama sa fotografijama otkrili smo i neke porodične fotografije za koje se mislilo da su odavno izgubljene. Neke od tih slika su bile toliko neobične i zabavne, da je Wostok rekao da misli da bi od tog materijala mogao da se napravi neki zanimljiv strip eksperiment. Počele su da mu padaju na pamet razne zabavne ideje koje mi je prenosio i ja sam mu rekla da ih zabeleži, da se ne zaborave.

Onda smo rešili da okončamo sa tim stalnim putovanjima sa jednog kraja Vojvodine na drugi, pa sam dala otkaz na poslu i preselila sam se u Vršac. Jedna od prvih stvari koje smo uradili po preseljenju je upravo realizacija stripa „Samo još jedan običan radni dan u SFRJ“ gde sam ja imala ideju da table stripa sa tim fotografijama iz nekog sasvim drugog doba oblikujem tako da se čitalac oseti kao da je našao neku staru publikaciju iz tog vremena kojoj su već odavno požutele strane. Wostok se, sa druge strane, u tekstu za strip podsmevao dogmama socijalističkog samoupravnog sistema, sa kojima su ih maltretirali u školi, a opet postoji u svemu i taj nostalgični žal za izgubljenim vremenom, za srećnom porodicom u srećnoj zemlji koji nikada zapravo nisu ni postojali...

Treba reći i to da mi se, sa sadašnjom perspektivom i saznanjima čini da je taj kraj šezdesetih na prednovogodišnjoj proslavi u Boćinom radnom kolektivu, možda, bio i početak onoga što će kasnije biti poznato kao „Vršačka underground scena“, jer šta je to Boćino „vaspitno“ udaranje po turu direktora Pante, nego vrhunski antiperformans budućeg duhovnog vođe vršačkih alternativaca?

Zlata VK, Vršac, 13.1.2021.