Tom Gotovac, Boća, Seljak i ekipa na snimanju filma "Košmar pred vašar"

Što više razmišljam o tome kako se to desilo da trojica gorepomenutih, pa još i Lazar Bodroža, Aleksandar Opačić, Danijel Savović, još par prijatelja, pa i ja sam, budemo istog dana na jednom napuštenom nadvožnjaku u isto vreme, polovinom marta 2006., sve manje verujem da se to zaista desilo... A, itekako se desilo, to sasvim jasno potvrđuje i hrpa fotki koje sam tog dana napravio.

Sve je to idejno i u praksi “zakuvala” producentkinja filma Aleksandra Sekulić koja je rešila da nekako poveže režisera i scenaristu filma sa radnim naslovom „Košmar pred vašar“ Radovana Popovića sa Tomom Gotovcem koji se u to vreme zatekao u Beogradu i da nekako uključi Toma u taj projekat.

Boća i ja smo stigli prepodne tog dana u Beograd i tu nas je Caca upoznala sa Tomom Gotovcem i odmah smo krenuli na zakazani susret na pomenutom nadvožnjaku. Tom je imao nekih zdravstvenih problema, pa nije bio baš dobro raspoložen, vreme je bilo ne baš prijatno, bilo je prilično tmurno i promicala je neka kišica... Radovan je poprilično kasnio, Gotovac je bio sve nervozniji, gunđao je i atmosfera je bila, nekako sve samo ne prijatna i obećavajuća...

Onda se Radovan konačno pojavio , izvinio se što je zakasnio, rekao je da uopšte nije spavao noćas jer je pisao scenario za film "Košmar pred vašar", završavajući ga u zadnji čas, pa i nakon njega, zbog čega je i zakasnio! Scenario je više ličio na neki sinopsis i pokušaj da se Gotovac uključi u radnju filma uopšte nije uspeo... On nije bio zadovoljan sa idejom da on i Boća presretnu dvojicu mladih terorista u akciji (glumili su ih Seljak i Bodroža) i da im održe moralno - političku pridiku preteći policijom... "Meni je sve to bezveze... ja ću da samo da se šetam gore dole po podvožnjaku i ništa više, a vi to snimajte ako hoćete!" I stvarno je uzeo da se šeta, potpuno skoncentrisan na tu samoproklamovanu akciju, ne obraćajući više pažnju na ostale.

A, zapravo je ideja bila da Gotovac kao ostareli Bodroža i Boća kao ostareli Seljak, pristigli iz "bolje" budućnosti pokažu kako psihološko-biološke promene koje donosi protok vremena mogu uticati da se nekadašnji mladalački povici: "Anarhija, anarhija!" u starosti, nekako, sve više čuju kao: "Monarhija, monarhija!" i da se nekadašnji revolucionari mogu pretvoriti u svoju potpunu suprotnost.

Boća je ovde pokazao mnogo više sluha za ovaj kolektivni poduhvat i napor, kao i uvek do tada, i odglumio je sam scenu pridikovanja mladim teroristima, dok se Tom negde u daljini, iza, video kako neumorno šeta, gore-dole, u nekom neobičnom rimejku sopstvenih filmskih lutanja.

Sve u svemu, malo smo bili i popili, pa se opustili i atmosfera, iako nikome od nas nije do kraja bilo jasno šta se, zapravo u tom filmu dešava, bila sve opuštenija i veselija... Čitava uloga Danijela Savovića se sastojala od par kratkih sekundi u kojima on, brzinom nekog velikog zeca protrčava u pozadini kadra kao neka sablast, plešući pritom, a Seljak je najpre radio neke vratolomne fizičke vežbe da bi se, kako je sam rekao "Zagrejao za glumu!", a onda i žrtvovao svoje jedine dobre patike tako što im je prefarbao njihove karakteristične tri bele crte crnim flomasterom i tako ih, po njegovim rečima, "Doveo u veći sklad sa modom tridesetih godina prošlog veka!" (kada se radnja filma zaista i dešava).

Prošlo je par godina, a film nije makao dalje od snimanja obavljenog na terenu, sve dok DJ Zlikovac nije iskoristio deo materijala za vizuelno muzički rad pod nazivom "Zen satanizam".

U proleće 2015. Bob Milošević je koristeći postojeći material montirao trejler pod nazivom “In memoriam”

oblikovala Zlata VK