Stepeni komparacije: Loš strip, gori strip, Mirko i Slavko

Posle osnivanja lista "Dečje novine", u jednom broju, na svega pola stranice, počeo je da izlazi ,,Mirko i Slavko", strip koji je bio smešten u vreme Drugog svetskog rata, dok su akteri bila dva dečaka-partizana. Niko tada nije mogao da zamisli koliki uspeh će ova socrealistička, relativno loše crtana i još gore pričana serija imati u javnosti. Koncipirana na jednostavnim zapletima i stereotipnim likovima, ona je sasvim odgovarala duhu vremena, jednostranom tumačenju istorije režima na vlasti i senzibilitetu koji je odgovarao takvoj državnoj upravi. "Negovanje tradicija NOB" (savremenici nikada neće zaboraviti "spontane" estradne manifestacije kao što je, na primer, bila "Lepo stoji partizanska bluza") bio je izraz koji se često pominjao u vezi sa ovim stripom. Tim pre čudi sa kakvim oduševljenjem su seriju primili čitaoci i tržište. Istini budi rečeno, doprinos ovom masovnom fenomenu, nikada pre i nikada docnije ponovljen na teritoriji čitave Titove Jugoslavije, dala je i pretplatnička mreža lista "Dečje novine" u školama, posle vojske tada najmasovnijem i najsigurnijem tržištu.

Maja 1963. krenula je edicija zasebnih strip svesaka "Nikad robom". Prva je bila baš jedna nova epizoda "Mirka i Slavka". Mnogi crtači sa teritorije bivše Jugoslavije (Ivica Bednjanec iz Hrvatske je dao velik doprinos i obimu i tematskoj raznovrsnosti biblioteke) su smeštali radnju svojih ostvarenja u različite periode ovdašnje istorije. Srednji vek im je bio najomiljenija epoha, ali se ni Prvi svetski rat nije zaobilazio. Posle nekoliko stotina svesaka, edicija "Nikad robom" postala je mesto plasiranja samo jednog stripa - "Mirka i Slavka". Disproporcija u prodatom tiražu tih epizoda i priča ostalih autora bila je tolika da dilema nije postojala. Novi tiraž serija "Nikad robom" išao je oko 200.000. primeraka po broju, a povećava se i učestalost izlaženja. Ne više samo jednom ili dva puta mesečno, sada su epizode objavljivane jednom nedeljno.

Vrhunac ovog pristupa produkciji bilo je snimanje filma "Mirko i Slavko" režisera Torija Jankovića i njegova premijera 1973. Do danas, ovo delo ostaje jedino domaće kinematografsko ostvarenje radeno po stripu. Fenomen "M&S" je nestao na najneverovatniji način. Iako ideološki krajnje podoban, u birokratskom generalnom udaru početkom sedamdesetih na strip kao na nesporni šund, drugom posle rata (prvim smatram onaj diskvalifikujući članak Jovana Popovića iz "Borbe" koji ga je takođe generalno osudio; zanimljivo je kako se u dobroj meri izmenjeni duh vremena osetio i u načinu diskvalifikacije: prvi udar bio je ideološke, a drugi ekonomske prirode), oporezivanjem "Mirka i Slavka" edicija je nesnosno poskupela, tražnja i tiraž se smanjili. Likovi su opstali još samo u matičnom listu i po nekom izdanju "Dečjih novina", sve dok ih 1975, odnosno 1976. vreme nije pregazilo. Bili su do tada neophodni i kao podrška promociji filma. Nedeljni ritam izlaženja kompletnih epizoda uslovio je i masovnu proizvodnju koja je sve više ličila na manufakturu. O kvalitetu se sve manje vodilo računa, pa su ionako slabe, stereotipne i krajnje pojednostavljene priče bivale sve gore i gore. O kreativnim postupcima Desimira Žižovića - Buina i ekipe (Ratomir Petrović - Raca, Žika Atanacković, Branimir Plavšić, Nikola Mitrović - Kokan i još neki) i danas se ispredaju legende. Anegdote o pravljenju "Mirka i Slavka" su već podrazumevajući deo ovdašnjeg kruga ljubitelja "devete umetnosti". Neke od njih govore o tome kako se često dogadalo da jedan crtač krene od početka epizode, a drugi od kraja. Dva faktora su unosila nemir u crtače: scenario je bio nerazrađen, odnosno samo okvirno dogovoren, a od mesta gde se oko sredine nađu zavisila je visina honorara. Za mir u kući i zajednički nastavak rada na sledećoj epizodi idealno bi bilo, zaključujemo, da se nađu na sredini, ali istovremeno znamo da ima "bržih" i "sporijih" crtača. Možemo samo da zamišljamo kako je tekao ovako koncipiran proces kreacije. Jedan od crtača iskreno je priznao da je pokušavao da stigne spretnog Buina tako što je pomalo zabušavao. Kadrove je popunjavao crtanjem trave u prednjem planu, planina u zadnjem i ispisivanjem krupnih onomatopeja. Na primer, uvek bi se našlo mesta za travu u prvom planu i prugu u pozadini. Onomatopeja "TUUTUU" označavala je nailazak voza. Likovi kao male crne konture u pozadini sa sitnim švungovima koji su naglašavali njihovo prisustvo i krupnim balonima sa tekstom takode su bila opšta mesta ovakve produkcije. Sa druge strane, honorari i zarada izdavača bili su basnoslovni i prava je šteta što nisu iskorišćeni za paralelnu produkciju kvalitetnog domaćeg stripa, čime bi se napravio bar kakav-takav alibi za opisane postupke. No, koga je bilo briga! Danas se mnogi od autora baš ne ponose ovim periodom svog radnog veka, neki su se u toku njegovog trajanja i skućili zahvaljujući manufakturi, pa ne treba otvarati stare rane i polemike. Marketinški nastup "Dečjih novina" u tom periodu, a vezan za popularnu seriju bio je takođe neočekivano zreo. Popularni likovi Mirko i Slavko planski i sistematski su štampani na školskim sveskama, majicama, torbama, zaštitnim omotima za knjige...

Slobodan Ivkov (tekst je preuzet iz monografije "60 godina domaćeg stripa u Srbiji")

A o fantastičnim, do sada u svetskom stripu neviđenim bojama da i ne govorimo!

Još samo fale oni… ovaj, kako se ono zovu… a, da, švunkovi!

Kada je ova verzija stripa objavljena u fanzinu “Krpelj”, čitaoci uopšte nisu mogli da vide ove neverovatne boje, shvatate li koliko ste privilegovani, o vi srećni savremenici digitalnog doba?

Hm, da li neko ovde vidi neke čizme? Ako vidi, neka mi javi na mail, hvala unapred.

Fale nam sada ovakvi rukovodioci, rasne brkate muškarčine da nas predvode u vreme ove strašne krize.

Kakva slojevita karakterizacija likova - pogledajte, tajni agent okupatora ima hitlerovske brčiće… verovatno pokušava tim idiotskim maskiranjem da odvrati bilo kakvu sumnju od sebe?

Tema kloniranja po prvi put u našem stripu, “Mirko i Slavko” su začetnici SF žanra kod nas.

Ovi odvratni nacisti uvek imaju nadrkane i namrgođene face, to je njihov zaštitni znak.

Vidite kolike ogromne uši ima Slavko, pa izgleda da su, u nedostatku radne snage angažovali i portire i čistačice da crtaju.

Jedino se mora priznati da je, ne odustajući od golemih ušiju, autor-ka veoma dosledan.

Kako kadrira!

A tek tu!

Ovo je jedna tabla stripa “Mirko I Slavko” prikazana u originalnom obliku, bez naših intervencija. Vidite kakva se samo dinamika postiže ovom hrabrom, uzbudljivom i inventivnom montažom i kadriranjem, antologijski, nema šta!

Još jedna majstorija čistačice i portira “Dečjih Novina” koju nismo hteli da krnjimo našim montažnim intervencijama.

Zar je to već kraj epizode? Baš šteta!

Tekst i montažne intervencije: Wostok

oblikovala: Zlata VK