RAZGOVOR BEZ POVODA ili NEBOJŠA ČONKIĆ ČONTA DAJE INTERVJU NABORU DEVOLCU

Nebojša Čonkić-Čonta i "PEKINŠKA PATKA" bili su, a za mnoge i ostali sinonim za PUNK na ovim našim prostorima; a PUNK je, čak i ovde, značio i učinio mnogo više za slobodu izražavanja, kako u ROCK'N'ROLLu, tako i na ostalim poljima komunikacije (književnost, pozorište, film, mediji), nego što bi se to moglo zaključiti iz fajterskih tekstova, muzike i izgleda, koji su prva asocijacija na PUNK. Baš taj fajterski nastup, ta potreba da se skandalizuje učmali kulturni i javni establišment, bili su počeci "istorijskog NE" soc-realističkom mrcvarenju kulture kod nas. U tom pogledu PUNK još nije mrtav, niti je ovo razgovor bez povoda. Neaktuelan je jedino, ponekad nostalgičan ton prema onim vremenima "kada su se mladi ljudi delili prema onome šta ko sluša - punkeri, hipici, šminkeri - a ne prema svojoj nacionalnoj pripadnosti" (Čonta).

Čonta i Nabor Devolac

NABOR DEVOLAC: Šta danas radi Čonta?

ČONTA: Danas radi isto što je i onda radio, a to znači da sam profesor u srednjoj elektro-tehničkoj školi "Mihailo Pupin" u Novom Sadu.

NABOR DEVOLAC: Da li su istinite glasine da su te u ono vreme izbacivali iz škole?

ČONTA: U ono vreme je bilo tendencije da me izbace, ali to nije prošlo, jer je čak i tada bilo dovoljno demokratije ... u školi. Bilo je par afera vezanih za mene i nastojanja ondašnjih političkih struktura, konkretno Gradskog komiteta SK, da se ja eliminišem iz škole. To nije prošlo, pre svega zato što sam dobio podršku od omladine. Ipak, mogu da shvatim i one kojima to onda nije bilo jasno. Činjenica je da je tada stvarno bilo šokantno da se jedan profesor tako ponaša. Mislili su da ću ja otrovati omladinu, koja će posle toga krenuti u neki bunt protiv političkih vlasti. Međutim, meni je bilo jasno, mada zaista nikad nisam gajio simpatije prema komunizmu, da bi me u ono doba neki jasni politički tekstovi odveli u zatvor, a tamo se sigurno ne bi dobro proveo. To nije neki kukavičluk, to je jednostavno bila realnost. Mi smo pre svega pravili muziku, uz neobavezne tekstove slobodnijeg sadržaja, bez rime... NABOR DEVOLAC: Bilo je problema sa tekstovima?

ČONTA: Bilo je jako puno problema. Dok smo snimali za radio, svaki urednik je tražio da mu prvo napišem sve tekstove i šta ćemo pevati, što je meni bilo besmisleno. Bili smo malo slobodniji u nekom seksualnom okviru. Čuvena je naša "GUMENA STVAR" (zvanični naslov: "Šta je zbližilo nas“). Ja sam još pre SIDE znao da predskažem budućnost seksualnih aktivnosti (smeh). U to vreme su rokeri, recimo: "PARNI VALJAK", "SMAK" (izgovoreno s gnušanjem), “VATRENI POLJUBAC", imali krajnje besmislene i polupatriotske tekstove. Moji tekstovi nisu bili nepatriotski, ali jednostavno nisam želeo da sa tim imam ikakve veze, pošto nikad nisam želeo da se identifikujem sa tim jednopartijskim režimom. Ja sam svoj prvi album nazvao "PLITKA POEZIJA". Nikad sebe nisam smatrao preterano dobrim poetom. Smatrao sam da poezija treba da bude neobavezna i da ima nekih svojih čari i fazona. Ja sam je nazvao *plitka", ali je time nisam devalvirao. Osećao sam se sasvim dobro u toj šatrovačkoj poeziji, sa mnogo novih izraza koji dotle nisu mogli da uđu na ploču. Ta naša plitka poezija je imala svojih čari i verovatno svojih kvaliteta u nekom minimalizmu i kao jedan uzor za dalje. Džoni, koji je u svakom slučaju bolji poeta od mene, mogao je da nastavi jer smo mi probili taj led. Bora isto tako. Iako smo svi u isto vreme počeli, mi smo njima učinili uslugu, jer smo prvi probili led. Na nas je bacano najviše drvlja i kamenja, zbog izgleda, tekstova i ponašanja. Kasnije su oni tu pokupili kajmak, mada, ponavljam, Bora i Džoni su klase u svom domenu.

NABOR DEVOLAC: Imidž ?

ČONTA: Mislim da se treba dotaći i vizuelnog stila. Naša pojava, naši spotovi i naš način vodenja koncerta, bili su ubedljivo iznad svih ostalih. U to doba svi su se oblačili tako "maštovito", tako je zavladao neki "seoski hipi-stil", da je to bilo sramota. Naša pojava to sve menja. Ljudi počinju da paze kako se oblače, da imaju neku svoju identifikaciju. Koncertno ponašanje više nije statično. Mi smo stvarno bili ultra-dinamični. Dakle, posle nas se radi na imidžu, kako vizuelnom, tako i koncertnom.

NABOR DEVOLAC: Napravili ste brzi medijski proboj?

ČONTA: Tada su se za PUNK bendove proglašavali: "PRLJAVO KAZALIŠTE", "PARAF" i "PANKRTI" - "PANKRTI" su to zaista bili. Krenuli su, prvi tekstovi su im bili najžešći. Oni su imali političke tekstove, samo ja bih voleo da su "PANKRTI" živeli recimo u Novom Sadu, ili Zrenjaninu, pa da vidim šta bi im se desilo u ono vreme. Ja sam im se divio, ali činjenica je da su živeli u jednoj sasvim drugačijoj sredini. Ipak je to slovenačko govorno područje bilo zatvorena sredina i nisu mogli da imaju taj uticaj kao mi. Mi smo imali mnogo veći uticaj u Sloveniji, nego što su oni mogli imati u Srbiji.

Pekinška Patka na Festivalu Omladina u Subotici '79.

Krivo mi je što se "PATKA" u nekim zagrebačkim "enciklopedijama" PUNK-a i ROCK-a uopšte ne pominje, a prva smo PUNK grupa koja je zakoračila na JRT. To treba istaći. Naime, na "SUBOTICI '79" toliko smo ubedljivo pobedili da je to bilo prosto neprijatno. Međutim, još i onda su postojali lažirani izbori, s tim što je to bilo mnogo drskije nego sada. Ljudi su bukvalno iz naše kutije (sa glasovima) presipali u neke druge. Zato smo zvanično bili drugi, iako je oko naše kutije bila tolika gužva (onih koji su glasali) da je to bilo neprijatno gledati. E, sa te večeri je emitovan snimak, negde oko 11 uveče i to je bila prva pojava PUNK-a na JRT - dotle na JRT (a onda je bila stvarno jugoslovenska) nije bilo niti jednog emitovanja bilo koje PUNK grupe, ni engleske, ni naše. Prema tome, to naše probijanje medijskih barijera ne može se poreći. Međutim, kasnije dolazi do negiranja, verovatno zato što nismo iz nekog centra (BG, ZG, LJ).

NABOR DEVOLAC: Neko vas je, čak, nazvao parodijom na pank!

ČONTA: Parodija na PUNK je jedan slogan koji nema veze sa životom. Da smo bili parodija, mi bismo verovatno jako dobro zaradili, pošto sve parodije, ako su uspešne, u principu su veoma komercijalne. PUNK je nešto drugo. On digne frku, ali tiraži nikad nisu veliki. To i danas važi. Neke novotalasne grupe imaju mnogo veći značaj u medijima, nego što to potvrđuju u prodavnicama. Kvalitet nije blizak masama. To je jasno.

NABOR DEVOLAC: STUDIO B, Sloba Konjović, MARKO JANKOVIĆ, "POP-EXPRESS", "ROCK'N'ROLLER"...

ČONTA: STUDIO B je onda, a i danas, preko B-92 perjanica svega što je kvalitetno! Sloba Konjović je meni bio neka vrsta idola, zbog emisije koju je vodio 70-tih godina na Studiju B. Zvala se "PONOĆNI ROCK", a kasnije "VIBRACIJE". Posle "Subotice '79", Sloba je nekako došao do naših demo snimaka, pozvao me telefonom i rekao: "Ovo je jako dobro!" Rekao sam mu: "Meni je čast da ti to kažeš!" i pitao ga da nam bude producent... On je pruducirao i prvi i drugi album. Mislim da je on tu dokazao svoj veliki kvalitet. Prvi i drugi album nemaju veze jedan s drugim, a radio ih je isti čovek. Čovek koji nije producent... verovatno je zato i uspeo. Marko Janković - Gledajući nas na "Subotici '79", oduševio se i pozvao nas na "POP - EXPRESS". Odigrao je veliku ulogu u medijskom proboju PUNK-a i Novog talasa. Osetio je šta vredi i šta je novo. "POP-EXPRESS" - Obuhvatao je ono najbitnije što se u tom trenutku dešavalo na jugoslovenskoj sceni. Bili su obuhvaćeni i popularni, afirmisani bendovi, kao i oni koji tek dolaze - ono najbolje i najsvežije u Jugoslaviji. Ta emisija do dan danas nije prevaziđena. "ROCK'N'ROLLER" - je bio malo drugačiji. To je bila jedna koncepcijska i avangardna emisija u kojoj se više išlo na spot. To je početak spotova u Jugoslaviji, tu je bila režija (Miljković i Dimitrijević, alias Bucko i Tucko)...

NABOR DEVOLAC: Sećam se da je bilo velike frke na tv-u i štampi oko jedne emisije "ROCK'N'ROLLER-a, u kojoj je emitovan vaš spot "STOP STOP", a sve zbog nekakvih navodnih scena nasilja na kakvo je tadašnje "JAVNO MNJENJE" naviklo samo od strane okupatora i domaćih izdajnika!

ČONTA: Režiser je u stvari zamislio da to bude neka aluzija na „Paklenu Pomorandžu" i da ja ličim na Aleka, koji je vođa tih besprizornih tipova (smeh) iz "Paklene Pomorandže". Po meni je taj spot fantastičan. Druga je stvar što se on bukvalno interpretirao, a bukvalnost... bukvalnost nikad nije sišla sa ovih prostora.

NABOR DEVOLAC: Na "POP-EXPRESS-U i "ROCK'N'ROLLER"-u nije KAO bilo kupovine mesta kao, recimo, na hitu meseca?

ČONTA: Da, tu nije bilo kupovine mesta. Recimo, oni su mene zvali da dođem i učestvujem, nisam ja bio taj koji je dolazio kod njih i: "Ej, ja imam...“ Znali su da osete šta je dobro i zvali su to, a ne preko nekih veza i slično. To je stvarno bilo, što se kaže: "dečačko doba" svega toga. NABOR DEVOLAC: Kako je sve počelo?

ČONTA: Počelo je sredinom '78, kada sam se vratio iz Londona, gde sam bio na usavršavanju engleskog... Tamo sam gledao "CLASH", "MAGAZINE", "SPECIALS", "SKIDS".., grupe koje su u to doba počinjale. Kada sam se vratio ovde, skupio sam ekipu...

NABOR DEVOLAC: Nisi imao nikakav bend pre "PEKINŠKE PATKE"?

ČONTA: Pevanje u kupatilu isključivo!

NABOR DEVOLAC: Koji bendovi su uticali na tebe?

ČONTA: Sve ono što sam slušao od 60-te, pa nadalje... ne samo PUNK, ali naročito PUNK - "SEX PISTOLS", "CLASH", "RAMONES“, a posebno "STIFF LITTLE FINGERS".

NABOR DEVOLAC: Gde je "PEKINŠKA PATKA" svirala svih tih godina?

ČONTA: U početku, dok se neke "strukture" nisu uplašile od nas, pa nas stornirale i zabranile, svirali smo svuda: u elektro-tehničkoj, u građevinskoj školi, u "SONJI" (danas "24"), zatim na rukometnom placu u Dunavskom parku, na medicinskom fakultetu... To su bila mesta gde se moglo ići na živu svirku i to je bilo dobro. Takođe, mogu ti reći da smo i po seoskim sredinama Vojvodine jako dobro prolazili. To je bilo čudo jedno. Uvek smo imali pune koncerte tamo. Recimo, pre ćemo mi napuniti salu, nego "PARNI VALJAK" u to vreme.

NABOR DEVOLAC: Van Vojvodine?

ČONTA: Po Sarajevu smo punili dvorane. U Zagrebu - u početku da, ali kasnije nismo, zahvaljujući toj medijskoj blokadi, koja je već tada počinjala. U Beogradu smo izuzetno dobro prolazili. Mogu da kažem da je naša koncertna aktivnost mogla biti mnogo veća, da smo imali više sreće sa menadžerima. Sa nama je radilo nekoliko menadžera, a svaki od njih je na svoj način bio loš.

NABOR DEVOLAC: Kakva je bila finansiska strana sviranja PUNK-a u to vreme? Da li ste mogli da pokrijete troškove opreme, snimanja, prevoza, prostora za vežbu ...I da li si ikada od svirke zaradio dovoljno da platiš onaj "ŠATOBRIJAN" ("ŠTA JE ZBLIŽILO NAS“)?

ČONTA: Da, "Šatobrijan" (smeh)... Nama se onda činilo da jako slabo prolazimo finansijski. Međutim, gledajući kako se sada grupe plaćaju, to je onda bilo odlično. Mi smo mogli da se pokrijemo, a ostajalo nam je i za benzin i za džeparac i za neku večeru i izlazak. Nismo mogli da gradimo kuće, ili da kupujemo dobra kola od toga, ali mogli smo solidno da živimo. Sada se ne može nikako živeti od takve svirke, ne možeš ni da pokriješ troškove. Ipak, nama se onda činilo da je to malo, jer zašto mi ne bismo rešili svoj finansijski status, ako smo toliko popularni?

NABOR DEVOLAC: Gde ste vežbali u ono vreme?

ČONTA: Vežbali smo kod Lacike (bubnjara) u dvorištu. Bila je tu neka adaptirana šupa. Nije bilo problema sa komšijama i to je jako važno - imali smo prostor za vežbanje, a to danas treba dobro platiti.

NABOR DEVOLAC: Možeš li da izdvojiš neku svirku koja ti je ostala u sećanju kao izuzetno dobra? Gde ste imali najviše mase?

ČONTA: Najbolja svirka koju smo napravili bila je ona na rukometnom placu u Dunavskom parku. Padala je kiša, što bi bilo dovoljno da ti prepolovi publiku, ali, valjda iz nekog besa i inata, tu smo bili najbolji! Najviše publike bilo je u sarajevskoj "SKENDERIJI“. Tri hiljade gledalaca, a to je za ono vreme, za PUNK grupu, bila "evropska cifra"!

NABOR DEVOLAC: Kako su regovali redari na koncertima, s obzirom da je vaša publika bila sve samo ne statična?

ČONTA: Mogu ti reći da je na našim koncertima bilo POGO-a i skakanja, ali nikakve frke! Ne sećam se da je bilo ikakve tuče. Tada stvarno nije bilo divljanja. Možda smo mi tako delovali. Neću da se hvalim, ali moja ličnost - koja nije opterećena drogom, niti alkoholom, niti nekim drugim glupostima-verovatno je delovala tako da ja nisam mogao da povučem odredeni sloj ljudi. Hoću da kažem - barabe se nisu mogle identifikovati sa mnom, niti sa grupom. Možda je to razlog, mada je bilo i drugačije, socijalno mirnije vreme.

NABOR DEVOLAC: Ipak, bilo je dosta protivnika i otpora?

ČONTA: Najviše u Novom Sadu. Onda je još uvek bio monolitan SK, i bojali su se da njima ne bude prebačeno da klica nekog bunta ne kreće iz njihove sredine, da oni ne budu "prozvani" da su leglo bunta.

NABOR DEVOLAC: Usledila je izolacija?

ČONTA: Posle prvog euforičnog talasa, kada nam je sve bilo dozvoljeno i kada su nas svi forsirali kao nešto novo i dobro, neko se setio da bi to moglo da bude opasno po političke strukture. Zatim su nas svuda zabranili. Nigde zvanično, ali jednostavno: niko nas nije puštao na radiju, niko nas nije zvao na TV, niko nam nije objavio intervju u novinama, nismo mogli da održimo koncert u rođenom gradu. To je bilo dovoljno da nas finansijski praktično unište.

NABOR DEVOLAC: Koje su to godine?

ČONTA: To je bio kraj '79, cela '80-ta... dobro, to je inače koincidiralo sa bolešću i smrću jedne "velike ličnosti", tako da možda ni vremenski nismo imali sreće. Već dve godine kasnije sve je bilo mnogo drugačije... Inače, mi smo dosta stvari radili prerano... Uzmi recimo, naš drugi album "STRAH OD MONOTONIJE".

"CLASH" recimo, ima dva međualbuma između prvog i "SANDINISTE". Mi smo to uradili odmah. To je bio takav skok i takva razlika, da to naša publika nije moga da amortizuje. Taj album je bio suviše mračan. To je ubedljivo prvi "darkerski" album. Darkeri su posle pet godina krenuli u svetu. Mada, da se ne hvalim preterano, priznajem evidentan uticaj grupe "JOY DIVISION". Njih su skidale i mnoge svetske grupe, pa ne vidim zašto bi ih se neko u Jugoslaviji stideo.

NABOR DEVOLAC: Niste još dugo radili posle "MONOTONIJE"?

ČONTA: Posle "MONOTONIJE" mi smo napravili još par koncerata (tada je već bila skinuta anatema sa nas) i ja sam otišao u vojsku. Ekipa sa kojom sam radio taj drugi album (Bale, Mare, Laci) se u međuvremenu rasturila. (Bale je sa Tišmom oformio "LUNU")... Vojska me je jako drmnula... ja sam to časno odužio. Jedno pola godine posle vojske nisam baš bio u nekom "normalnom fazonu“ i nisam imao snage da tada oformim neku treću postavu. Osim toga, ja sam počeo da se bavim muzikom zato što sam osetio da imam nešto u sebi, da imam nešto da kažem. Međutim, u tom trenutku (posle vojske) bio sam pomalo ispražnjen i nisam želeo da silujem.

NABOR DEVOLAC: Kada je tačno "PATKA" prestala sa radom?

ČONTA: Jula '81-ve, kada sam otišao u vojsku. "MONOTONIJA" je izašla aprila '81-ve, pa nismo imali vremena da je promovišemo. Mada, taj album bi u svakom slučaju prošao manje zapaženo od prvog albuma, jer je inače manje komercijalan. "MONOTONIJA" nije imala hit-singlova, a u to vreme je album bez singla teško mogao da prođe, osim ako nije često puštan na radiju i komercijalizovan.

NABOR DEVOLAC: Šta danas rade članovi "PATKE"?

ČONTA: Sreta je ton-majstor. Dakle i dalje je u kontaktu sa muzikom, ali ovaj put s one druge strane, za mix-pultom. Laci se bavi bioenergijom (!) otkrio je da poseduje neke takve "moći" Ono što je najzanimljivije jeste to da on, koliko sam čuo, uopšte ništa ne želi da naplati. Koliko mu ostave - ostave, ako ništa ne ostave - opet odlično. Bora je ranije radio u svojoj struci (završio je elektro-školu). Sad ne znam čime se bavi. Bale je predavač u pedagoškoj školi, čini mi se na odseku za gitaru. Mare ima sopstveni studio. Snima nešto. Inače, niko od njih trenutno nema bend.

NABOR DEVOLAC: Da li si, u ovom intervalu od jedne decenije, pomišljao da ponovo kreneš?

ČONTA: Pa, pomišljao sam par puta. Čak smo i počinjali nešto da radimo, ali ja time nisam bio zadovoljan. Još uvek imam na kasetama dovoljno materijala (otpevanog) za neki dupli album. U različitim fazonima. Nekoliko obrada... ja inače volim obrade starih stvari. Tu bi bilo dosta materijala, ali jednostavno, meni se to sve nije dopadalo. Možda sam ja sada i nedovoljno dosledan. Onda je to bilo nekako drugačije: sediš u nekoj firmi, ili predaješ u školi, a posle toga si rock-muzičar. To je moglo onda, a sad to zahteva celog čoveka.

NABOR DEVOLAC: A slabo se vraća finansijski?

ČONTA: U današnjim uslovima baviti se nekom muzikom kakvu bih ja pravio, ili uopšte nekom avangardom, znači da si osuđen na gladovanje, ili da te neko izdržava. Dakle, ja od takve muzike ne bih mogao da živim bez većih finansijskih poteškoća. Morao bih da se prodam da bih izbegao gladovanje, a ja se nikad nisam prodavao. Stoji takođe i činjenica da ovo jugoslovensko raspadanje utiče na sve to. Jer, pre smo imali jugoslovensku scenu. Pre si ti imao publiku i u Puli i u Mariboru i u Skoplju. Sada je pitanje da li bi nas uopšte emitovali na Radio Sarajevu, a ne u Zagrebu, Puli... Možda je tu i pitanje fakulteta. Završiš težak fakultet, a onda se svega toga odrekneš. To je stvarno pitanje petlje. Doduše, fakultet se ni s druge strane ne vraća u ovom kvazi-socijalističkom društvu... Ipak, ostaje činjenica da se uvek pitaš zašto si uopšte studirao, ako se time nećeš baviti.

NABOR DEVOLAC: Kako se danas osećaš, kad među mnoštvom navijačkih grafita pročitaš neki iz tog vremena, koji se odnosi na tebe?

ČONTA: Pa, nasmejem se. Drago mi je. Nasmejem se i drago mi je (smeh).

NABOR DEVOLAC: Da li te klinci u školi (oni pankerski nastrojeni) respektuju kao oca PUNK-a u njihovom gradu ili nemaju pojma čime si se bavio, dok su oni gledali "KOCKICU"?

ČONTA: Dok je PUNK bio aktuelan, ili neposredno iza toga, taj respekt je bio mnogo veći, jer je tadašnjim generacijama to bilo mnogo bliže. Klinci koji sada imaju 16, 17 godina, u ono vreme su imali 6,7 i to nisu slušali. Retko ko od njih uzima te stare ploče i sluša ih. Tako da respekt postoji, ali nije zasnovan na činjenici da oni stvarno slušaju tu muziku i da im se to dopada. Više je to neki respekt "istorijskog karaktera“, kao: "To je taj koji je bio prvi u tome i tome, dosta je učinio za to i to, o njemu su onda pisale sve novine...", u tom stilu je respekt, a ne onaj stvarni respekt, kao: "Jao, što je ovo dobro, a to je on." Jednostavno, oni nemaju mogućnosti da sad to slušaju. S druge strane, produkcija iz 80-te i 90-te se ne može porediti. Sada, ja nisam siguran da jedan "mlad mozak" može to da razdvoji - "Ovo je kvalitet, a ovo je produkcija!" naš prvi album snimanje u četvorokanalnom studiju, a drugi u osmokanalnom. Jasno je kako to zvuči po sadašnjim merilima, kada je 90% jedne stvari produkcija.

NABOR DEVOLAC: Od pojave PUNK-a, ništa tako značajno nije uticalo na R'N'R u pogledu muzike, a možda još i značajnije – u pogledu tekstova. NEW ROMANTICS, HEAVY METAL, RAP, a sada i ACID HOUSE ni izdaleka nemaju misionarsku snagu koju je imao PUNK, a koja se i danas oseća kod većine bendova – da li vidiš neki eventualno novi pravac u budućnosti rock muzike, koji bi mogao da je pokrene, kad opet zapadne u dekadenciju u kakvu je zapala sredinom 70-tih godina?

ČONTA: Ranije je situacija bila jasnija, jer su žanrovi bili jasniji. Sada su žanrovi dosta pomešani i zato se ne može reći šta može "da spase R'N'R". Ali, činjenica je da ima dobrih grupa... ja jako volim "R.E.M." (imam sve njihove albume), onda "PIXIES", "GALAXY 500". Od komercijalnih Engleza volim "HOUSE OF LOVE", zatim od novijih "RYDE"... Ima grupa koje vredi slušati, koje, jeste da se vraćaju na Novi talas i na one progresivne 60-te... Teško je locirati šta ko svira, ali ima grupa!

NABOR DEVOLAC: Koji je tvoj stav prema trenutnim kretanjima u YU-ROCK-u?

ČONTA: Katastrofalno! Situacija je ista kao i pre. Kad smo mi počinjali, mislio sam da gore od toga ne može biti, a izgleda da je sad gore. Kafana je pobedila! U vreme kada smo mi radili, mislili smo da je kafana već poražena, pa smo se okrenuli protiv disko-kluba i one glupave disko-muzike. Međutim, danas izgleda ne samo da disko nije pobeđen, nego da se kafana ponovo izrodila iz pepela.

NABOR DEVOLAC: Možeš li da izdvojiš neku našu grupu koja nije kafanska, nešto što je po tebi ok??

ČONTA: Ja sam stvarno voleo "ELEKTRIČNI ORGAZAM". A sada, Gile je izgleda prinuđen da radi dečje pesme. Onda, "PARTIBREJKERSI" su stvarno OK! Imaju jedan kontinuitet...

NABOR DEVOLAC: Zašto su novosadski bendovi uvek u zapećku kada su mediji u pitanju?

ČONTA: Prva stvar: Novi Sad nema disko kuću. Druga stvar: TV NS je uvek forsirala sve ostale osim svojih.

NABOR DEVOLAC: Ovo je književni list, pa bismo mogli da se osvrnemo, recimo na uticaj PUNK-a, odnosno ROCK-a na književnost.

ČONTA: Mislim da uticaj postoji. Pre svega uticaj na poeziju. Pogotovo na jugoslovensku. Ne mogu to da tvrdim, recimo, za Američku poeziju, jer oni su imali i BEAT GENERACIJU I KOEN-a i DYLAN-a i BUKOVSKOG. A kod nas, mislim da PUNK, ROCK, NEW WAVE ipak utiču na savremenu jugoslovensku poeziju: Pre svega Bora Đorđević i Džoni Štulić. Možda malo i mi. Zatim, "EL. ORG“ je u početku imao vrlo oštre i vrlo kvalitetne tekstove.

NABOR DEVOLAC: Da li misliš da bi jednog dana ti R'N'R tekstovi mogli da se vrednuju i da budu priznati sa čisto književnih pozicija?

ČONTA: Kao i sve tekstove ROCK'N'ROLL-a, ukoliko nisu ljubavnog karaktera, jako ih je teško vrednovati sa distance. R'N'R je odraz trenutnog stanja u društvu i među mladima, pa su tekstovi jako vezani za taj trenutak, za tu situaciju. Prema tome, ako ti za 30 godina čitaš tekstove koji su napravljeni sada, ili sada čitaš tekstove koji su napravljeni pre 10 godina - već ti malo tu nešto ne štima. Ono što je večno, što može uvek da traje to je ljubavna poezija. Socijalna poezija može samo da ti oslika taj trenutak, tako da moraš jako da vodiš računa kad je to pisano, a sad... koliko to ljudi može?

NABOR DEVOLAC: Da li smo nešto propustili? Da li imaš nešto da dodaš na ovaj naš razgovor?

ČONTA: Pa, mislim da imaš dosta materijala. Elem, kad smo kod književnosti, mogao bi da ubaciš ko mi je omiljeni pisac...

NABOR DEVOLAC: ???

ČONTA: Kundera, Kundera, Kundera!

Razgovor je vođen u novosadskoj „Osmici“ 3.04.1991. i iste godine je objavljen je u časopisu „TO JEST“.

opremila Zlata VK