Radomir Belaćević - BARBAROGENIJE U PRAKSI

2. FESTIVAL JUGOSLOVENSKOG JEFTINOG FILMA U SUBOTICI (KAKO GA JE VIDEO JEDAN OD ČLANOVA ŽIRIJA)

Prilikom davanja intervjua za lokalnu subotičku televiziju rekao sam: "Čim sam stigao u Suboticu, saopštili su mi da se u žiriju festivala nalazi i Radomir Belaćević, Dečak iz Junkovca -za neupućene, ali ja nisam mogao da verujem da je to istina. Kada mi je narednog dana Radomir uručio svoju knjigu „JEBAČKE PESME" sa sopstvenim autogramom i još pride autogramom TRAVOLTE IZ BORČE GREDE, pomislio sam da se u tom trenutku ostvaruju moji najlepši snovi.

Kod kafanskog stola sam (nakon više tura pića) barem petnaest puta ponovio Belaćeviću da je on moj idol. 10.VIII, dan pre pomračenja sunca, Radomir je upitao jednog profesora astronomije, koji je držao predavanje posvećeno upravo toj temi: "Profesore, šta bi se desilo kada ne bi bilo sunca i meseca?" Profesor mu je rekao da se nestanak meseca ne bi ni osetio, ali da bi bez sunca nestalo života na zemlji. Na to je Belaćević zaključio: "Znači, Mesecu smemo da psujemo majku, a Suncu ne smemo!". Onda je pogledao na sat i izjavivši da ima važnih obaveza kao član žirija napustio predavanje. Naučnik i pisac Radomir Belaćević dao je tom svojom smelom tvrdnjom izvanredan zaključak pomenutom predavanju iz astronomije! Za poslednji dan festivala bila je zakazana projekcija filma "TATIN SIN" Radomira Belaćevića.

Da bi snizili ogromnu tenziju i uzbuđenje pred taj veliki događaj mi, Radomirovi izbezumljeni fanovi smo, što bi reko Džoni Štulić "popušili maru sve po pravilu". Poštovani čitaoče - možeš da zamisliš naše reakcije na film... Izlivi grohotnog i potpuno neartikulisanog smeha često su išli do ivice ekscesa i potpunog raspada sistema! Mr. STOCCA je, čak, po izlasku iz sale izjavio: "Dobro je da nisam ništa dunuo, jer bi sa projekcije izašao POTPUNO LUD!" Potpisnik ovih redova je tom prilikom izjavio : "Pa on je kralj... ma,car... ma, šta car... on je... FARAON TREŠA!!!"

WOSTOK-MEDIOKRITET

u Vršcu , 15.VIII 1999.

Intervju sa Radomirom Belaćevićem na Ill Jugoslovenskom festivalu jeftinog filma u Subotici, 13.08.2000.

Nije bilo lako domoći se jedne takve multimedijalne zvezde kao sto je Radomir Belaćević. Pogotovu ne u uslovima koji su vladali zadnjeg dana Jugoslovenskog festivala jeftinog filma u Subotici gde su se nakon premijere skraćene verzije filma "Ne pušim više", inače napravljenog po istoimenom romanu, mnogobrojni obo-žavaoci jagmili oko vidno uzbuđenog barda low budget filmske umetnosti. Uspelo nam je, elem, da na par trenutaka odvojimo Radomira Belaćevića od raspomamljene mase koja je želela po svaku cenu da se fotografiše sa ovom megazvezdom undergrounda i postavimo mu par pitanja. Naš heroj je odgovarao na pitanja sa samo njemu svojstvenim šarmom kontoverznog filmskog idealiste.

WOSTOK: Ako možete da mi kažete ovaj vaš film "Ne pušim više", u kojoj je fazi rada, kako sve to u vezi sa produkcijom tog filma uopšte ide?

BELAĆEVIĆ: Pa evo kako, ovo što ste sada videli biće ceo film, ali neće biti po redu, ovako po scenariju, ali sam ja prikazao ono sto smo do sada uradili. I ima mnogo komičnih scena, i ima i drastičnih koje se završavaju u bolnici!. A ima i poruka. Ima svega tu. A to je toliko komplikovano i teško uraditi... Sa decom je teško raditi.

WOSTOK: Koja je osnovna poruka filma?

BELAĆEVIĆ: To je da se ne puši, da mladi ljudi ne narušavaju zdravlje nikotinom. To je jedna najveća pošast, država i društvo trebaju da pomognu, ne da bi dali pare u bolnici, jer bolje je lečiti nego sprečiti ljudi koji puše, da razmisle. A čovek kad misli može da sagradi kuću, a kad ne misli ne može ništa, znači, ipak da malo misli, ipak će da uspe malo. Ali ja vidim da i vi, eto, pušite, trebalo bi ovaj film još koji put pažljivo da pogledate!

WOSTOK: Da, možda će im to ipak pomoći da ostave to prokleto pušenje!... Inače, čuo sam da je vaš film "Tatin sin" bio u zvaničnom programu na festivalu na Paliću.

BELAĆEVIĆ: Jeste, prvi put, a do sad su me ignorisali! Al’ na kraju publika je tražila, masa...

WOSTOK: Hteo bih da kupim vaša sabrana književna dela, sve što ste ikada napisali...

BELAĆEVIĆ: Ne, nikako! Samo ti dođi kod mene pa ću ti ja dati sve moje knjige besplatno! Popićemo koju čašicu, proveselićemo se malo, još češ dobiti i besplatnu masažu u mom salonu za masažu!

Belaćevićeva najbolja radnica

Dejan Zečević-Zeka, režiser filma "Dečak iz Junkovca" mi je rekao da je Radomir Belaćević istovremeno vlasnik auto-mehaničarske radnje i salona za masažu u kojima je proces rada veoma blisko povezan. Naime, ukoliko se desi da je mušterija nezadovoljna servisiranjem sopstvenog auta, gazda mu nudi obeštećenje u vidu besplatne masaže... A o kakvoj se masaži radi, zamalo da se uveri i sam Zeka, kada mu je Radomir, za vreme snimanja filma "Dečak iz Junkovca" ponudio da se malo relaksira uz besplatnu masažu u njegovom salonu. Zeka se nešto nećkao, kao nije on u fazonu masiranja i sličnih aktivnosti, a Radomir mu, pokušavajući da ga ipak nekako ubedi, reče: „Ali, moraš to da probaš! To je moja najbolja radnica!... Ono što je Boki Milošević na klarinetu, to je ona na kožnoj fruli!"

WOSTOK: Kako je vaš čuveni kolega Marko Dabović? Priča se da se baš i ne slažete najbolje u poslednje vreme...

BELAĆEVIĆ: A koji ti je taj?

WOSTOK: Da li "Tatin sin" planirate i u inostranstvu da prikažete?

BELAĆEVIĆ: Znate, neki ljudi se još pitaju da li taj film nešto vredi, a bio je sad na festivalu, sad će ljudi da ga gledaju po bioskopima... Bio sam dva puta u Novom Sadu, traže ga opet.

WOSTOK: Šta radite u ovom trenutku?

BELAĆEVIĆ: Pripremam u ovom trenutku pet knjiga za objavljivanje, među kojima je i "Komšija veži kerove". A na moru pišem i novu tehničku knjigu.

WOSTOK: To je vaša trećaprofesija jelte?... Auto-elektrika, film, književnost...

BELAĆEVIĆ: Pa, da, čak pet knjiga su u pogonu!

WOSTOK: Znači sa tih pet knjiga imaćete ukupno čak četrdeset objavljenih knjiga! Pa vi ste neverovatno brzoper pisac!... Znači, vaš kreativni rad teče paralelnim tokom na dva plana film i literatura?

BELAĆEVIĆ: Da, ja kad pišem knjige malo se odmaram, a film je teže raditi.

WOSTOK: Nama se svima dopala vaša knjiga "Jebačke pesme"...

BELAĆEVIĆ: Da, to ne traži mnogo od čitaoca, samo malo smisla za humor...

WOSTOK: Ljudi se jako puno smeju dok ih čitaju....

BELAĆEVIĆ: Pa da, onaj hirurg Bernard koji je prvi presadio srce kaže da čovek treba da se nasmeje najmanje dvaput nedeljno, da ljudi mnogo umiru kad se ne smeju, oni koji su ozbiljni umiru!

WOSTOK: Kako ste vi to doživeli, kao neko priznanje?

BELAĆEVIĆ: Ovo mi je najbolje u Paliću što je bio stajao film, al’ sad će da krene, sve će da stigne, imam želju da ga prikažem treba mita rolna. Trideset pet hiljada maraka košta jedna rolna! Nemam ja para toliko. A sad nekako morati da se snađem i tako....

WOSTOK: Znači, opet su materijalna sredstva u pitanju?

BELAĆEVIĆ: Pa, da, ja bih ovde prikazao ceo film, to je bilo moguće, jer je urađen je na beti. A beta će da osvoji ceo svet. Ove stare mašine će skoro biti kao muzejska vrednost. Ali za sada, ovde kod nas ide još stara tehnika i tako. Ali ja moram to da nadjem. Film je bio odabran za festival u Herceg Novom, ali, ništa od projekcije, jer nisam uspeo da ga prebacim na trideset pet mm...

WOSTOK: Dakle, čisto tehnološki problemi?

BELAĆEVIĆ: I finansijski, ha, ha, ha. Uložio sam toliko puno para u sopstvene filmove da sam čak morao da prodam i moj kadilak da bih vratio bar deo dugova!

WOSTOK: Vaš kadilak? Prodali ste vaš čuveni kadilak?

BELAĆEVIĆ: Da, bilo mi je strašno teško da se od njega rastanem, plus što mi je sada, bez kadilaka mnogo teže da smuvam neku žensku!

WOSTOK: S tižete li, još uvek, pored svih tih obaveza i aktivnosti da se bavite i vašim autoelektričarskim zanatom?

BELAĆEVIĆ: Da, pa, još uvek imam radionicu i dam savete po neki put. Jer ja znam napamet sve o autu kad treba nešto da se popravi!!!

WOSTOK: Šta mislite, da li ćete dobiti dovoljno sredstava da dovršite vaš novi film?

BELAĆEVIĆ: Ako bih dobio pare, ja bih odma’ išao da snimam "Konobaricu". "Konobarica" će biti pravi dugometražni film, nešto dobro.

WOSTOK: A "Starac u Parizu"?

BELAĆEVIĆ: Sad već pripremam "Hitler zamislio pobedu". Već radim na tome, ali mi za to treba čak dva miliona maraka!

WOSTOK: To je veoma skup film? A šta se dešava sa filmom "Starac u Parizu“ koji smo već pomenuli?

BELAĆEVIĆ: To je već bilo gotovo sve, dogovoreno, ali je Dragan Kresoja poginuo... Već sam bio dobio i kartu za Pariz. Trebalo je da se snima tamo. Ali ne može, gotovo je, moraće da sačeka neka bolja vremena. Odgođen je zbog ove situacije. Niko nas neće!

JFJF, avgust 2000. Poslednja Belaćevićeva slika sa pionirima: stoje: Dominator, Tacna, Jeca, Peki, Radovan, nepoznat, Belaćević, Ćamil, Laza, Spale; čuče: Đokićka, Jelenica, Bojana, Neda Dokić i Laki. fotografija: Wostok

oblikovala Zlata VK