Nebo nad sumanutošću jednog Mediokriteta

(Najbizarnija interpretacija filma „Nebo nad Berlinom“, i još neka usputna zapažanja)

"Filmadžije i kritičari su umeli da pišu veoma oštro jedni o drugima, to više ne postoji." - Wim Wenders

Sanja S.: Kako bi protumačio film Nebo nad Berlinom? Kakve mere bi preduzeo da uveriš anđele da ovo zaista nije mesto za njih? Mediokritet: Pa terao bih ih da rade ono što smo mi radili u poslednjih mesec dana. Čitao bih im one grozomorne pederske priče iz kultnog magazina „Pan erotika“... Šta sam još ono rekao? Terao bih glavne likove, te „anđele“ da rade u rudniku, da se muče za ništa... i da se druže sa Mitrom Mirićem, Halidom Bešlićem i ekipom!... Mnogo gadosti postoji... muka, muka... ovozemaljskih muka koje možeš priuštiti bližnjima samo ako to istinski poželiš!...

Jebo bi im ja malo mater! Nije im dobro gore, da budu anđeli, nego hoće da probaju kafu, hoće da probaju „pravi život“, kao... Onaj, ne znam kako se ono zove, se „zaljubljuje“ u neku tamo kuravelu koja igra po onom... kako se to zove?... Gde pokazuje guzicu i sise svima... u cirkusu... je l' tako? To je kao romantika? Nabijem im na k. ja malo tu njihovu „romantiku“, da im nabijem!... I onda, kao, neki monolog... To je bio monolog „anđela“? Ništa ja nisam razumeo... kao neka intelektualna literatura... kenja tamo nešto... razumeš?

On nije čovek - ali stvarno je razmažen, kao da jeste!... Prvo je razbio glavu, i lepo mu je što je krvav.... sve mu je lepo, mamu mu! ... Pa, jebote, ja bih sve suprotno radio u životu nego taj „anđeo“! Ja bih da se izvučem od svih ovozemaljskih dobara, od „romantike i ljubavi“, od krvarenja, od kafe, ma od svega...

Meni je jedino onaj brka bio interesantan! Onaj sa belim rukavicama. Podsetio me je odmah na priču „Brkina batina“ iz „Pan erotike“. Očekivao sam da taj brka bude mnogo aktivniji nego... jako me je razočarao Venders. Baš je ono....strejt...bajkica neka... Ja sam očekivao da će onaj drugi anđeo da se materijalizuje zbog brke! Da se i on zaljubi, smuva brku, i zajaše njegovu batinu! Da oseti njegove medveđe dlakave ruke na sebi. Toliki potencijal priče je bio. Totalno je racionalno! Ja kad bih snimao, to bi bio najprljaviji pederski pornić sa elementima horora i psihotičnih halucinacija! Došao bi još jedan brka kamiondžija, odveli bi ga na ibarsku magistralu, i tamo bi ga dobro odeljali. I onda bih ga pitao sledeće: HOĆEŠ SAD NAZAD NA NEBO ILI DA OSTANEŠ OVDE, A?!

Sanja S.: Kako ti se činio film na kraju?

Mediokritet: Šta je ono bilo na kraju? Ne sećam se kraja. Pa, zaspao sam bar trideset puta za vreme tog „uzbudljivog“ filma!!! Ček, on je u filmu razlupao glavu, i pio kafu... šta je još radio?

Znam da se obukao kao majmun... šta je još bilo? ... Ustvari bio se obukao kao papagaj -izvinjavam se našoj braći majmunima!

Sanja S.: Pa ostvario je i vezu sa Marion?

Mediokritet: Jeste? Stvarno? Zamisli kako je to meni „važno“ bilo! Čekaj, ne sećam se. On je pričao nešto...smorio me je totalno! Tog monologa se ništa ne sećam, ali to je neka teška filozofiija bila. Sećam se kad se obukao kao majmun...to mi je na neki način bilo bilo interesantno. A šta je bilo na kraju? Brka je sve vreme tužno gledao da li će Marion da padne sa trapeza! Onaj dedica je bio nešto tužan...pričao je o nekim bajkama...i govorio nešto kao- „Ja sam pripovedač...ja im trebam...“ Zašto ti nama dedice trebaš? Nestaće bajke...Šta će, bre, da nestane? Bez njega će nestati bajke! Nije čovek znao za deda Ziru, za Boću, i za Pekija i druge vršačke ludake! Da je znao, ne bi se toliko kurčio svojom „maštom“! „Ja im trebam“- kaže taj dedica... Ja uopšte nisam video u praksi šta taj deda ume da ispriča.

Deda Zira

Sanja S.: A koji su tvoji i stavovi o životu uopšte?

Mediokritet: Moji stavovi? Život treba gušiti! To je moj stav! Život treba suzbijati i gušiti!

Ja se služim izbegavanjem. Sanja S.: Čega? Mediokritet: Pa svega!

Sanja S.: I života? Mediokritet: Naravno! Šta? Treba se sklanjati od svega. I ono što ti se čini u početku da je dobro shvatićeš na kraju da je loše! Pazi, ja trenutno nisam depresivan. Ja sam zadovoljan. Pokušavam da budem pošten, i da gledam svet kakav jeste. Razumeš?

Sanja S.: Da li život treba napustiti po svaku cenu...bio lud ili ne? Mediokritet: Pa život... znaš šta... s jedne strane bilo bi mi teško da se ubijem pa da se raspadam, ili još gore.. da se ubijem pa da ne počnem da se raspadam, da dođe do neke glupe greške... Ma, to je sve trulo! Ništa ti nije garantovano. Treba da pretrpiš mnogo bola pre toga. Meni te priče, romantična samoubistva i to... meni je to sve trulo. Nego da ti jednostavno nekako trajno razdvoje um od tela... To je možda psihoza, mada ja ne znam...

Sanja S.: Postoje li trenuci vredni dolaska na svet?

Mediokritet: Postoje, kad zaradiš pare.

Mada, iskreno nije ni to vredno truda uopšte! Ali na šta si ti zapravo mislila kada si me to pitala? Da li postoje izuzetni trenuci? Trenuci koji opravdavaju muku egzistencije i to? Kada izmeriš sve, opasnosti egzistencije, užas, muku i grozotu... moja teza je... da ne postoji nikakav trenutak u životu... ne znam... ili ga ja još nisam doživeo, ni video...možda čak i postoji... Niti „slava“, takozvana slava, takozvana ljubav, takozvana sreća, uspeh, sve... ništa nisam video što opravdava rođenje, i pojavljivanje na zemlji...pojavljivanje ovog sklopa koji ne znam kako bih nazvao...

Sanja S.: Kako ti je bilo dok nisi postojao?

Mediokritet: Pa super... mislim, nije bilo ni super, ni nesuper, ali to je baš dobro! Ja sam svojevremeno hteo da nacrtam strip „Osuđen na život“. U njemu je neki lik trebao da se toliko zgrozi nad odvratnošću života, ali se stalno reinkarnira, i onda opet ubija i tako unedogled... Postoji i teza da je ovo zapravo već pakao, znači ne treba se plašiti pakla kad smo već u njemu! Što bi rekli budisti: “Rođenje je patnja, život je patnja, smrt je patnja“....još ti fali samo da ceo život rintaš ko konj i da imaš šefa koji te goni povrh svega!

"Kultura nezavisne filmske kritike je otišla niz slivnik, izgleda da je došla sa dobom konzumerizma u kom živimo." - W. W.

Ali, pazi, da se razumemo - ja uopšte nisam depresivan, i ne planiram samoubistvo ili bilo kakvu drugu negativnu akciju prema sebi ili drugima, čak naprotiv - osećam se smireniji više nego ikad u svom dosadašnjem životu. Bitno je reći da ja uopšte ne pričam iz pozicije nekog depresivnog čoveka, koji pije, koristi droge, ili nešto drugo.. pijem jedino kafu.. ali i nju ću da izbacim uskoro... e onda ću se, valjda, suočiti sa totalnom besmislicom života... Nemam pojma kako ću to prevazići...

Inače, ja mislim da sam ja razuman čovek. Možda zvučim kao idiot, bolesnik ili ekstremista, ali ja sebe smatram RAZUMNIM!

Wostok, 2011.

oblikovali Wostok i Zlata VK