tekst originalno objavljen 1. septembra 2018. godine na http://www.dodogovor.org/shownews.aspx?newsid=24114
Kada smo se pripremali za koproducentsko učešće na ovogodišnjem izdanju (anti)festivala „Koperground“ Marko Brecelj nas je pitao da li nam odgovara da nas, eventualno, pokupi autom u Zagrebu na svom povratku iz Dervente 12. avgusta i da onda zajedno idemo za Koper. Upravo smo tada saznali da naši prijatelji Katie Woznicki (izbeglica iz Amerike u Srbiju) i Vladimir Nikolić (najveći fanatik gljivarenja među muzičarima) treba da nastupe sa svojim bendom EPP na festivalu „Duck beach 2018“, pa smo ih pitali da li imaju 2 prazna mesta ne bi li se tako još brže sreli sa Markom. Onda je Brecelj poslao jedan zajednički mejl kojim nas je nekako sve povezao i mi se ubrzo, pozvani od organizatora festivala, nađosmo u Derventi, gde smo trebali da održimo projekciju filma „Bitlsti“ i strip radionicu inspirisanu neobičnim pričama junaka ovog filma, inače, grupi momaka sa „specijalnim potrebama“.
Prve večeri festivala nastupili su „Quickscoper & Gospodin drug”, “Amanita Dodola” i glavne (a neslavne!) “zvezde” festivala “Straight Jackin”. Odmah smo osetili neverovatnu pozitivnu energiju i entuzijazam organizatora festival Mirka Ružičića i njegove supruge Tine i prijatelja Saleta. Izvođači pre glavnih zvezda su bili vrlo dobri inspirisani, a onda je usledio razočaravajući tezgaroški nastup “Straigh Jackina” jednog od najznačajnijih bandova u Srbiji devedesetih. Mi smo, međutim, bili veoma zadovoljni, šetajući se živopisnim krajolikom plaže “Patkovače” i okruženi divnim ljudima koji su se svojski trudili da maksimalno ispoštuju svakog gosta.
Drugo veče festivala je bilo potpuno drugačije strukturirano, zapravo je sve počelo već nakon ručka strip radionicom gde su klinci u rasponu od 2 do 7 godina preuzeli stvar u svoje ruke i mi, odrasli nismo imali šta da tu tražimo, prepustli smo klincima da crtački improvizuju kako i koliko im je volja. Mislim da nećemo preterati ako kažemo da je ovo bila najanarhičnija i najveselija radionica koju smo ikada održali!...
Nakon toga je usledila projekcija filma “Bitlsti” kojoj su prisustvovali upravo pristigli Vasja Cenčič i Marko Brecelj, koji je film nazvao “Mučno humanim”!... Potom je usledilo čitanje eksperimentalne poezije Bore Stanića, pod nazivom Demontaža atrakcija. Marko Brecelj je zatim nastupio sa svojim video zapisom performansa Vamotamljenje ispred Hotela Koper i muzičkim improvizacijama na gitari uživo. Posle njega nastupio je ne manje eksperimentalni bend “EPP”. Finale večeri bio je nastup Skreč Majstor Ljubana, koji je prerastao u jam session sa Saletom na bubnju, Kejti na sintu, Mirku na basu.. Mi smo već u ponoć, pre završetka programa, krenuli Markovim autom za Koper…
Pre pola sata smo imali zanimljiv razgovor sa Breceljem u kom smo zaključili da svi mi živimo, zapravo, u nekom, jadnom, prizemnom, palanačkom KURCU i da bi se “Koperground” od sada trebao zvati “KURACGROUND”!... Takav festival bi se mogao svake godine održavati malo u Vršcu, malo u Derventi, malo u Kopru… I još ko zna gde sve ne, širom naše bivše domovine, a i preko njenih granica, jer nam se čini da je ceo svet već odavno otišao u KURAC!!!
Tekst Wostok, uz sitne Zlatine dodatke
video sa Duck beach festa u Derventi
nastup Demontaža atrakcija u celosti
Film "Bitlsti, ali volim!" u celosti
oblikovala Zlata VK