prevod teksta Boba Levina objavljenog na sajtu The Comics Jounal http://www.tcj.com/the-only-sensible-response/
"Za neke jedini razuman odgovor ... bio je najzlobnija vrsta crnog humora."— Matthew Collin "Ovo je poziv iz Srbije".
Kad su me zamolili da napišem prikaz za "Robusto!!!" (Lovecraft House, 2016.) od strane njegove urednice-prevodioca-izdavača Dragane Drobnjak, mogli biste sažeti sve što sam znao o Srbiji u dve reči: „Novak Đoković“.
Pokazalo se da to nije sasvim tačno. Razmišljajući dalje, došao sam i do rata (u Bosni), masakra (Srebrenica), NATO bombardovanja i šefa države osuđenog za ratne zločine (Milošević). Takođe još i Ana Ivanović i Jelena Janković. (Moja supruga je veliki ljubitelj tenisa.)
I pročitao sam knjigu Rebeke Vest, klasik iz perioda pre drugog svetskog rata, "Crno Jagnje i Sivi soko".Od čega se nisam sećao ničega. Dakle, nisam izgledao kao najkvalifikovaniji recenzent. Ali pristao sam da pogledam.
Očekivao sam jedan strip. Primio sam zbirku od dvadeset i četiri priče (preko 200 stranica) koje su se pojavile između 2001. i 2005. u fanzinu, "Krpelj", koji je bio nazvan po srpskom insektu parazitu Krpelju koji se pojavljuje povremeno u prirodi, po nekom nepredvidljivom biološkom obrascu."Robusto!!!" je napisao neko pod imenom "Wostok", sa tri koautora sličnih imena. Wikipedija nije pomogla da ga identifikujem, ali naučio sam da je zlatno doba stripa u Srbiji okončano nacističkom invazijom 1941. godine, oživelo je pod Titom i da je između 1971. i 1981. objavljeno 717 miliona stripova za populaciju od 22 miliona. (To je 3,26 stripova po osobi godišnje. Otprilike slično kao u Sjedinjenim Državama.)
Tada me https://www.lambiek.net/ obavestio da je "Wostok" rođen kao Danilo Milošev u tadašnjoj Jugoslaviji 1963. godine. Kompjuterski operater i filmski producent, poznat je i kao "Eks-Vostok" i "Mediokritet".
"Robusto!!!" je nacrtalo još dvadeset umetnika, sudeći prema predgovorima, koji su zapravo često bili ljudi kojima se prilazilo na otvaranjima izložbi, rok koncertima, pijankama u barovima, „i drugim malim događajima“, prikazivane su im pojedine stranice i tražilo se da ih oni ilustruju. Rezultat je stilski komplementaran, veoma neuobičajen, uznemirujući miks koji se kreće od detinjastih crteža do onih "Samo za odrasle!", od minimalističkih do ekspresionističkih, od crteža kao iz crtaća do kolaža sa umetnutom fotografijom. (Neke fotografije su ličnosti koje bi svako prepoznao, druge, pretpostavljam, samo mogu Srbi.) Takođe postoje mnogi penisi. Ako vas penisi uznemiruju, držite se podalje!
"Robusto!!!" je svoje ime je dobio po bankrotiranoj firmi za proizvodnju klozetskih šolja koja se
pojavljuje u okviru radnje priče. Ova radnja se dešava u gradu Bolidvudu („Bolid“ je srpski žargon za „idiot“ ili „imbecil“) u jesen 1993. Priča zahteva - i dopunsko čitanje, posebno „ Srbi“ (3. izdanje) Tim Judaha i Matthew Collin-ov "Ovo je poziv iz Srbije", koje potvrđuju - da je to bilo vreme ekonomske katastrofe. Do jula 1993. inflacija je dostigla 363 000 000 000 000 000 procenata!. (Do 1994. godine to je bilo 313.567.558 procenata mesečno.) U jednom trenutku, vlada je izdala novčanicu od 50.000.000.000 dinara, a dve nedelje kasnije bila je beskorisna. Za godišnju platu mogla se kupiti šargarepa, s druge strane, par sati nakon što je stigao račun za komunalne usluge, on je bio zanemarljive vrednosti. Ljudi su se bavili razmenom, preturali po smeću, prostituisali se kako bi preživeli.
Srbija je učestvovala u ratu u Sloveniji i Hrvatskoj 1991. godine, a u Bosni 1992. godine. Ti ratovi, između ljudi koji su decenijama živeli mirno kao susedi - ako ne i vekovima - vođeni su plemenskim nagonima i religioznom manijom koja je bila podstaknuta starozavetnim intenzitetom i dodatno potpaljivanim od strane vlasti. Rezultat su masovna ubistva, masovna silovanja, masovna hapšenja, prisilna deportacija miliona i masovno uništavanje džamija, crkava i kuća.
Unutar Srbije postojala su crna tržišta za sve, od cigareta do teške artiljerije. Prekogranično
krijumčarenje je besnelo. Banke nisu bile ništa drugo nego piramidalne šeme i praonice novca. Uspevali su ratni profiteri, pljačkaški baroni i gangsteri. Kupovane su sudije i visokoškolske diplome. "Psihotičar je postao normalan", napisao je Judah, "a normalan lud". "Život je", rekao je Collin, "ukraden" generacijama; njihova "sloboda...kultura i...mladost" ugašena. Odgovor ove generacije bio je „gotovo nihilistički hedonizam.“ Opstanak je bio nemoguć, ali neko je morao preživeti.
Centralni likovi Robusto-a su tri duvača lepka i ispijača pića proizvedenog u domaćoj radinosti ("uraditi se" bio je osnovni mehanizam opstanka, Beograd, glavni grad Srbije, je sam dobio 30.000 zavisnika od heroina). Peki, koji podseća na Olivera Hardija je jedan od "urađenih". Red, koji nosi šešir sa zečjim ušima, je drugi, a Deda Zira, koji nosi konusni šešir, poput katoličkog nadbiskupa je treći. (Zašto Red i Deda Zira nose ove kape, i kome je Deda Zira deda, nije objašnjeno. Sumnjam da čitaoci Wostokovih ranijih dela možda znaju.)
Nakon što su zbog toga što dve godine nisu plaćali stanarinu izbačeni, Peki, Red i Deda Zira razmatraju kako da nađu posao. Merkantilni napori drugih, koji prodaju već korišćeno donje rublje, polovne plastične polne organe i buđave orahe, nisu im privlačni. Dakle, nakon što su se nastanili u nekoj smrdljivoj jazbini, živeći od ukradene hrane i rakije krompiruše, a kad im i toga ponestane - počinju da prodaju piratske CD-ove, pre nego što počnu da piratišu pornografske video snimke („Grupnjak sa bizonima i babunima“, „Tete s bičevima“). „Mi smo sitni prevaranti“, priznaje Peki u jednom trenutku, „ali pravi kriminalci su oni na vlasti“.
To pokreće niz avantura (epizode 5-8), koje uključuju posetu salonu za masažu autora „Jebačkih pesama“, slaveći udaranje i bičevanje, među ostalim perverzijama, a posećuju i rock klub, gde jedan tip u suknjici i drugi u sa nacističkim šlemom izvode muziku "sadotripmazotechnoturbotrans" koja cepa uši publici sastavljenoj od gluvih i nekih likova izbeglih iz ludnice. Tri odmetnika takođe imaju vremena da pokupe dva kućna ljubimca, "Prikazu", monstruozno stvorenje koje jede stene i "Prdavca", biseksualno hiperaktivanog hrčka.
Onda stvari postaju zaista čudne. Predsednik je vodio naciju u rat. ("U ovoj prokletoj zemlji ... čim se jedno zlo završi, počinje drugo", kaže Peki.) Trio zaključava sebe i svoje kućne ljubimce u svom prebivalištu kako bi izbegli prisilnu mobilizaciju. (U Beogradu je tokom ovih godina samo 13% onih koji ispunjavaju uslove zaista služilo u vojsci. Ostali su se sakrili ili pobegli. Preko 300.000 ljudi, od kojih je većina mlada, napustilo je zemlju.) Ubrzo počinju da jedu pacove, puževe i zrna pokvarenog pasulja i da puše osušene komarace. Ali, obično najavljen kucanjem na vrata ("KUC! KUC! KUC!"), spoljašnji svet neprekidno upada unutra nepozvan.
Ovi posetioci uključuju i organizatora umetničke izložbe („Art No Limits“) na kojoj se nalaze dela koja se sastoje od izmeta nastalog od pokvarenog pasulja, korištenog toaletnog papira i povraćke; najveći ljubavnik sveta veličine Liliputanca, koji se hvali da je imao seks čak i sa konzerviranim sardinama; poljoprivrednik koji proizvodi marihuanu industrijskog kvaliteta; profesor sa svinjskom njuškom, zmijskim jezikom i osam testisa, predavač "najprljavijih perverzija"; istražitelj "najmračnijih i najudaljenijih uglova ljudske duše" koji je jednom kopulirao čak i sa vanzemaljcima; borac protiv pop kulture, rastafarijanstva, hevi metala, i sotone, za koga veruje da je zapovedio mladima da "jedu mrtve mačke", "da ne idu na veronauku" i "da prdnu u usta svoje bake" ; i na kraju, autsajder/izdavač fanzina, čiji su baka i deda zarađivali za život isterujući demone i čiji je sumanuto patriotski otac imao sklonost ka uništavanju knjiga i stripova. Mnogi od ovih posetilaca odlučuju da se usele, što dovodi do podsećanja na "staru boldivudsku poslovicu:" Kuća nije tesna, ako čeljad nisu besna. "
"U kakvom to svetu živimo?!?", pita se na na završnom panelu "Robusto-a!!!", stisnuvši svoj nabrekli penis sa obe ruke, na način dvostruke masturbacije.
Ovo je, čini se, nakon svega što je pročitao čitalac, razumno pitanje.
Čini se da neki transgresivni karikaturisti deluju iz nagomilavanja internalizovanih ličnih rana na koje prosipaju po stranici poput sadržaja naglo isceđene bubuljice, na koje će drugi verovatno odgovoriti: "Uh...Šta ima na sledećem kanalu?" Ali Wostokova knjiga nosi težinu teretnog kamiona punog krvavih užasa koji je, pre nego što je pregazio čitavu populaciju, onemogućio njegovo ignorisanje. Možda mu ponekad nedostaje narativno kretanje napred, ali on usmerava pažnju kroz svoju akumulaciju u stilu „ne mogu da verujem-da-ste-nadmašili ono u čemu ste već bili preterali “. To ne može dovesti do katarzičnog oslobađanja, ali suštinski pretpostavlja da je katarza zapravo samo mit. Možda ne pretstavlja vezu s psihološkom složenošću koju treba istražiti; ali ubedljivo ju je iscedio iz svog ploda udarcem, pa još jednim udarcem, pa opet udarcem koji je padao na nas čitaoce.
"Robusto!!!" je uznemirujući i uvredljiv, sasvim sigurno. Takođe se čini i iskrenim i pravednim. Svojim sadržajem ubedjuje da bi sve manje radikalno prosto bilo samo grebanje površine tla sa kojeg je proizašlo. Ne možeš mi ništa, "Kvako-22". Možeš da ga pušiš, "Dr. Strangelove", piše. Crnohumoran, a smrtonosno ozbiljan, govori, za neko drugo vreme i drugo mesto, istine koje su teškom mukom stečene.
Nakon što sam završio skicu ovog prikaza, poslao sam Wostoku nekoliko pitanja. Evo ih, zajedno sa njegovim odgovorima, koje sam ja malo uredio.
LEVIN: Moje istraživanje kaže da ste rođeni 1963. godine, da radite kao računarski operater i
producent filmova, a poznati se i kao "Eks-Wostok" i "Mediokritet." Da li je to tačno?
WOSTOK: U pravu ste. Postoji samo mala korekcija u vezi sa „Mediokritetom“. To znači "osrednji" na srpskom jeziku i nije bila šala, već izraz moje ogromne frustracije mojim nedostatkom talenta za crtanje!
LEVIN: Da li još uvek stvarate stripove? Ako je tako, koje vrste? Ako ne, zašto ste stali?
WOSTOK: Već sam vam rekao koliko sam nezadovoljan svojom veštinom crtanja, pa sam zapalio sve svoje stripove koje sam stvorio do svoje 25. godine života u jesen 1988. Planirao sam da napustim stripove zauvek, a takođe i da se ubijem! Srećom, nijedan od mojih dva plana nije bio ispunjen i sada me nalazite živog i dobrog zdravlja kako i dalje crtam stripove!
LEVIN: "Robusto!!!" je zamišljen još 1993. godine, ali čini se da je realizovan između 2001. i 2005. Ako je to tačno, zašto ste čekali toliko dugo nakon što su se dogodili događaji koje ste opisali?
WOSTOK: "Robusto!!!" je započeo više kao šala-zadirkivao sam prijatelje Reda i Pekija jer su pokušali prodati nekoliko piratskih diskova samo da bi se izvukli iz nekog duga. Tada sam rekao: "Hej, momci, vi ste kriminalci, hahaha! Ali nemojte da se stidite, jer ste samo mali prevaranti, a pravi veliki kriminalci su zaposleni u našoj vladi i na drugim važnim položajima u našoj državi!" Tada sam počeo da se sećam svega što se dešavalo prethodnih godina u našem nesrećnom i sjebanom društvu i odlučio sam da napravim strip serijal.
LEVIN: Kolikim procentom crteža su doprineli pojedinci kojima ste prilazili na umetničkim izložbama, rok koncertima i pijankama u barovima, a koji procenat pod manje spontanim okolnostima?
WOSTOK: Počeo sam da sarađujem sa samo jednim dobrim strip crtačem, Lazarom Bodrožom i "Robusto!!!" je zapravo trebao je da bude crossover serijal, koji je trebalo da privuče čitaoce main-stream stripova da se zainteresuju za underground strip. Ali naša saradnja nekako nije uspela, pa sam ja napisao scenario za deset epizoda i odlučio sam da ih ponudim svima koji su zainteresovani da crtaju na mojim strip radionicama. To je bio moj pokušaj da se opustim od prevelike ambicije. I takođe mi je bila dosadna većina stripova koje sam tada imao prilike da pročitam i tada sam sebi rekao: „Ako profesionalci stvaraju toliko predvidljive i dosadne stvari, možda bismo trebali da damo šansu svežim snagama oličenim u apsolutnim početnicima, amaterima i ostalim autsajderima koji nisu bili crtački obučeni, ali takođe nisu imali ni ispran mozak u nekakvoj rigidnoj strip školi!"
LEVIN: Znam da je Rambo Amadeus prava osoba. [Napomena autora: Rambo Amadeus, jedan od posetilaca "šupe", bio je član grupe "KPGS", srpske skraćenice za za "Kurac, Pička, Govno, Sisa".] Šta je sa ostalima?
WOSTOK: Većina njih su stvarne osobe. Najzanimljiviji je „Seksadžija“ iz ovog stripa, a u stvarnosti Radomir Belaćević, koji je bio vlasnik legalne automehaničarske radnje, a takođe i ilegalnog bordela! Producirao je nekoliko filmova u poslednjim godinama života, čak i dugometražni igrani film u kojem je scenarista, producent, režiser i glavni glumac!
LEVIN: Većina ljudi na panelima sa foto-kolažima nisam prepoznao. Da li bi oni bili poznati i drugim Srbima?
WOSTOK: Vođa satanističke sekte „Trula ruža“ iz mog stripa predstavljen je fotografijom Mitra Mirića, koji je bio "najgori zvanično obučeni čovek u šou biznisu u Srbiji" 1994. godine. I još uvek je veoma popularan, iako je u stvari loš folk pevač!
LEVIN: Zašto Red nosi zečje uši? Da li su se on i Peki pojavljivali u vašim ranijim stripovima?
WOSTOK: Nosi zečje uši jer je u martu 1999. godine sa još tri prijatelja koji uopšte ne znaju da
sviraju muzičke instrumente nastupio na zaista važnom rokerskom mestu u Beogradu. Kada su shvatili da će stvarno imati pravu svirku, uplašili su se i potpuno su se napili i pronašli neku odeću za balerine - zapravo to je bila odeća za balerine zbog uloge zeca u nekoj baletnoj predstavi i podelile su tri dela njenog kostima, a Red je dobio uši! Tako da su on i Peki imali ovu retardiranu svirku u Beogradu obučenu u kretene i jedino dobro u tome je bilo što su bili toliko pijani da se ne sećaju skoro ničega!
Pogledajte i film "Robustards" iz produkcije TV Krpelj o strip serijalu "Robusto":
kao i razgovor sa Bobom Levinom:
oblikovala Zlata VK