ILEGALNI EMIGRANT U SVETU KNJIŽEVNOSTI ?!

PREDGOVOR KNJIGE " BILO JE TO U JEDNOJ ZEMLJI LUDAKA NA BRDOVITOM BALKANU" GORANA VASIĆA BUREKA

Goran Vasić-Burek je bio jedan od najradikalnijih autora srpskog podzemnog stripa u periodu oko i nakon pada našeg nikad prežaljenog samodršca Slobodana Miloševića. U to vreme je izdavao sam sopstveni fanzin "Debilana" i zajedno sa svojim vršnjacima Vladimirom Vukovićem-Seljakom i Lazarom Bodrožom na furiozan i beskompromisan način je prosto protutnjao kroz našu poslovično učmalu i uspavanu strip scenu. Došli su uz gomilu buke i besa, isijavali neko vreme intezivnom svetlošću iščašenog, pomerenog sasvim nesvakidašnjeg sjaja, a onda bez upozorenja, tiho i neprimetno nestali u vidu magle…

Pretpostavljam da je poneko od vas, dragi malobrojni čitaoci, možda već čuo ranije za čoveka koji se zove Goran Vasić. Mnogo više vas je, pretpostavljam, čulo za autora scenarija skandaloznog stripa "Ilegalni Emigranti", koji se u radu na tom "neslavnom" projektu potpisao pseudonimom "Burek". Na moje pitanje šta je hteo da kaže tako brutalnim i radikalnim scenarijem autor mi je jednom prilikom rekao otprilike ovo: “Ja sam napisao scenario za ovo “remek nedelo”… Naime, današnje potrošačko društvo zahteva od čoveka da dobro izgleda i ima prijatan nastup kako bi se dopao okolini i tako sebi obezbedio što bolju cenu na tržištu. Kada sretnete ovakvog čoveka i zagrebete ispod njegove prijatne spoljašnjosti otkrićete običnog kretena, labilnog, tupavog, manijakalnog i perverznog. Miki Maus je simbol potrošačkog društva i mediokritetstva. Diznijev Miki Maus i njegovi drugari izgledaju dobro, prijatni su, svi ih vole i dobro se prodaju. U ovom stripu, nasuprot tome, Miki Maus je perverzni agresivac, Šilja je glup, Paja je incestoidni manijak, Pata je sadista, a Mini je kurva!”. Goran Vasić-Burek je bio jedan od najradikalnijih autora srpskog podzemnog stripa u periodu oko i nakon pada našeg nikad prežaljenog samodršca Slobodana Miloševića. U to vreme je izdavao sam sopstveni fanzin "Debilana" i zajedno sa svojim vršnjacima Vladimirom Vukovićem-Seljakom i Lazarom Bodrožom na furiozan i beskompromisan način je prosto protutnjao kroz našu poslovično učmalu i uspavanu strip scenu. Došli su uz gomilu buke i besa, isijavali neko vreme intezivnom svetlošću iščašenog, pomerenog sasvim nesvakidašnjeg sjaja, a onda bez upozorenja, tiho i neprimetno nestali u vidu magle…

Prošlo je možda i celih desetak godina od kada nisam video Gorana, a onda mi je iznenada prišao na mojoj izložbi-koncertu-projekciji "Simfonija Varvara" i rekao mi, na moje pitanje zašto se potpuno povukao sa underground strip scene, da se pre nekih godinu i po dana ponovo aktivirao i da je napisao ni manje ni više nego čitav roman!

Kada sam počeo da čitam "U zemlji ludaka na brdovitom Balkanu", satirični roman koji govori o teškim devijacijama u socijalnom, ekonomskom i psihološkom aspektu života našeg savremenog društva, moram priznati da sam ja bio čak pomalo razočaran nekim preteranim osećajem konvencionalnosti i rezervisanosti pripovedačkog stila i opšte atmosfere kojom ovo štivo odiše. "Da li je ovo još samo jedan pokušaj ispisivanja političke satire na tragu modela jednog Srećka Šojića ... ili ... ipak? ..." ili je ipak trebalo dopustiti da se razvije cela stvar do tačke kada možemo da pročitamo i ovo: “Deda, oćeš da karaš piletinu? Što ja volim matorce... - Jel gutaš jaja dok pušiš? – Upita je Timotije. - Šta ?! - Iznenadi se kurva. - Jel gutaš jaja dok pušiš? Čuješ šta te pitam? - Melisa! - Kurva se okrenula prema koleginici dvadesetak metara dalje. - Dođi brzo ovamo! - Šta je, bre, šta se dereš? - Reče Melisa, koleginica sa podužim kurvarskim stažom. - Matori me nešto pita. Ništa ga ne razumem. - Šta treba? - Upita Melisa Timotija. - Jel gutaš jaja dok pušiš? - Ako treba da gutam, ja ću da gutam. Oćeš da pušim? - Ma jok! Meni se ne diže odavno. Pitam samo onako. Aj do viđenja, srećan vam rad. - Timotije krene dalje smejući se svojoj vickastosti.”

"Šta je, bre, ovo, otkud odjednom ova navala mahnitosti, opscenosti, bezumlja?!" - Pomislih ... i brzo se dosetih jednog goreg nadimka kojim se ovaj novopečeni pisac potpisivao nekada - "Bureque de merdes" što bi prevedeno na naški značilo "Burek sa govnima"! Pa sam se onda setio da je naš spisatelj rođen 29.avgusta, na isti dan kada i jedan drugi velikan (ne)kulture koji se zvao GG Allin!... Astrolog amater u meni je odmah konstatovao da se ne može biti slučajno!

I, naravno, osokoljen tim šta sam pročitao navalih na ostatak romana koji se može nazvati "Simfonijom primitivizma bez kočnice, šabanizma na spidu tradicinalnog potpunog rasula kao centralnog ishodišta našeg mentaliteta"!... Notorni alkoholizam kao svetonazor, "stari" primitivizam kao filozofski odgovor na probleme svakodnevice, zavist kao deo narodnog duha, pakost kao deo folklornog bogatstva, tupavost kao najpoželjnija osobina, prostakluk kao životni stil, itd, itd ... Setih se da je Nikolaj Gogolj napisao svoje "Mrtve duše" kao drugi deo planirane trilogije u kojem je hteo da prikaze aktuelni "Ruski Pakao " u kojem je i sam živeo, u drugom delu je trebalo da se prikaže "Čistilište" u kome bi se ukazalo na metode koji bi poslužili za moralno pročišćenje sam opšti boljitak naroda, a u trećem, završnom, "Ruski raj" u kom bi se svi junaci prikazali u najpozitivnijem, poželjnom svetlu, dakle Gogolj je hteo da svoje sunarodnike kroz svoju trilogiju pouči da postanu bolji. Ali, kada čovek pročita Goranov roman, ne može, posle sve te sveprožimajuće bede, jednodimenzionlnosti, sitnodušja, plitkosti, pokvarenosti, prizemnosti svih likova da pomisli nešto drugo nego da bi ovaj literarni spis (?!) mogli okarakterisati drugim imenom nego "Srpski pakao"!... I nakon sve nagomilane koncentrisane negativnosti kojima prosto isijava ovo delo teško bi bilo zamisliti drugačiji naziv za eventualni nastavak nego "Jugoslovenski pakao 2", odnosno "Balkanski pakao 3", imajući u vidu da se može reći da je ovo štivo zapravo dobra refleksija čitavog liberalno kapitalističkog sveta u kome živimo i to je pakao u kojem ima zločina, ima i kazne, ali nema ni u nagoveštaju mogućnosti bilo kakvog poboljšanja jer je mentalni sklop svih anti-junaka ovog romana toliko skučen, tvrdokoran i nesklon samorefleksiji i pokušaju korigovanja sopstvenih grešaka i mana - ovi ljudi nemaju nikada nimalo sumnje - za sve njihove greške, promašaje i opštu disfunkcionalnost kriv je uvek neko drugi!... Jeste, Burek nam je priredio "Literarni Pakao", ispunjen urnebesnim humorom koji ne poštuje nikakve autoritete niti priznaje bilo kakve granice, grohotnim smehom u lice jahača apokalipse koje je sam đavo poslao da naplate račun koji smo svi mi svojim činjenjem i nečinjenjem ili možda tek individualnim ludilom udruženim u veliko kolektivno ludilo, napravili!? ... Ovo nije literatura za one koji čitaju bestselere, sasvim sigurno, ali ni za one koji čitaju "ozbiljnu" literaturu i slične ... Ovo je roman za one koji se slažu da je Vladimir Vuković-Seljak bio najveći umetnik našeg doba! ...

Wostok-Mediokritet

Pogledajte i razgovor sa Burekom na 9. Kosmičkom saboru naivne umetnosti:

oblikovala Zlata VK