Viktor Todorović, rođen je 1975. godine u Beogradu. Od svoje druge godine boravi u obdaništima, prvo u "Bambiju" na Novom Beogradu, a potom u "Hiljadu i jednoj radosti" u Šumicama. Prva dva razreda završio je u OŠ "Janko Veselinović" a sada je odličan učenik V2, odeljenja škole "Isidora Sekulić".
Ove crteže Viktor je nacrtao i opričao tokom jeseni 1979. i zime 1980. godine. Priča STRAŠILO sa crtežom objavljena mu je u jednom od brajevo dečjeg lista ZEKA 1980. Bio je, inače, član "Škozorišta" i učestvovao je u više radio igara na II programu radija i u dve emisije školskog programa Televizije Beograd. Obožava Peru Detlića, naučno-fantastičnu, horor i kriminalističku literaturu i filmove tog žanra. Trenutno, kako sam kaže, "ozbiljno proučava drugi svetski rat", kao i načine na koji Herkul Poaro, inspektor Megre i "izvesna bakuta Hastings" otkrivaju zločince.
Danas kada smo već toliko navikli na raznorazna čudesa začuđuje ipak pojava rukopisa i zbirke crteža jednog četvorogodišnjaka. Do sada se ta granica "kreativnog deteta" spuštala do dvanaest i osam godina, a evo pojavom rukopisa mladog i premladog Todorovića došla je valjda do svog minimuma. To je, bez sumnje, i najveće čudo i posebna čar ove knjige. Dolazeći iz sveta koji odmah reaguje, dakle iz sveta maštovitog detinjstva, dečačić reaguje rukom i rečju veoma živo mada s tek jedva naslućujućom svešću o bilo kakvom umetničkom uobičavanju. To pred-nevino i pred-naivno stanje njegove svesti emituje viziju sveta iskosa, sasvim tamo negde daleko iskosa i utoliko jedino autentično. Život, lako na samom svom začetku, a ne izgrađena svest, je taj koji obličava ove ljupke crteže i govorne iskaze. Dobro je to što su tekstovi nastali očigledno iz razgovora ili u usmenoj monološkoj formi - u suprotnom, da su pisani nosill bi sve okove i tragove usiljenosti. Ovako, sve se doima kao lepršava igra...
Moma Dimić
CRVENA ČARAPA
Ovo su stepenice kod Biberčeta i te stepenice idu, idu i onda taj flomaster piše i od pišanja se pojavi neka crvena čarapa koja trči, trči neki čovek uzme tu čarapu i stavi je na nogu, a ta čarapa ugrize čoveka za kitu.
- Baš tako?
- Tako je.
I ONDA CVETIĆ POČNE DA IMA NOGE
To je neka glava što ima zmajeve krila u ustima. I onda je tu neki zmaj otvorio usta i onda izrasli mu rogovi i uši velike i onda je on počeo da se natvara u krevetnu glavu i pojavio se cvetić na njemu i veca beru tu glavu i stavljaju cvetić u vodu i cvetić popije svu tu vodu i onda cvetić počne da ima noge.
MAJMUNSKA HARTIJA
To bi moglo da bude neko strašilo za pacove, ali je to strašilo samo za majmune i pacove, upozorava na opasnost da ne diraju tu hartiju na drvetu jer tu ima otrova i oni beže iz te nevaljale šume i dolaze u kuće gde ujedaju ljude i ljudi umiru. I onda oni odlaze u tu nevaljalu šumu i ujedaju trave i trave umiru od gusenica zbog pacova (smeje se i kaže: sad sam te čitavu rečenicu zeznuo). I dolaze majmuni na pacove i majmuni ujedaju i ubijaju pacove zato što pacovi hoće da otruju travu i ljudi su nekada jeli travu i ljudima može da izraste kljun na ustima.
Ali to je majmunska hartija što liči mnogo na krilate ptice što lete. (komentar) Ja sam te ovu rečenicu na kraju o majmunima i pacovima, sve sam te zezao. I nisam čitavu rečenicu ispunio.
UJELA ME GUZA
I devetnaest i desetnaest pa svašta. Ovo je početak priče o topuzima, mačovima i konopcima. I onda taj konopac diže guzu i ta guza skače, skače i dodirne neki čovek tu guzu i kaže ujela me guza (smeje se) i to je kraj. (dodaje smejući se) Ja sam se baš naučio od neke devojčice da kažem: ujela me guza.
ZMAJ
To je jedna devojčica što ima kosu do neba. Pričaaaaaam. Pričaaaaaam. Ta devojčica je išla i videla pismo. Šta piše u tom pismu? Zmaj će doći. Ooo zmaj!! Uuuul kad ja jednom budem spavao ja ću njeeeega.
Došao zmaj i i uzeo jednu motiku i tako snažno udari devojčicu da devojčica više nikad nije mogla da ustane. Taj zmaj je bio veseo i stalno se kmeketao kao žaba: eheee heeel eheee heee! eheee heee!
I DEVETNAEST I DESETNAEST, PA SVAŠTA!
Beše to davne 86-te godine, Miša Mangup, stari avanturista i lutalica ponovo je nakon svojih silnih putovanja došao u naš rodni grad i kao i uvek, sa sobom je imao gomilu zanimljivih iskustava pretočenih u priče i anegdote, ovoga puta mi je bio doneo i jednu neobičnu knjigu koja se zvala "I ONDA CVETIĆ POČNE DA IMA NOGE", a autor je bio izvesni VIKTOR TODOROVIĆ o kome ja apsolutno ništa nisam znao. Miša mi je rekao da je knjigu kupio od nekog dečaka koji je prodavao svoje stare udžbanike na ulici, a među ponudom se našla i ta knjiga za koju Viktor, tada 12-godišnji dečak, reče da su u njoj sakupljeni njegovi crteži i priče koje je kreirao kada je imao svega 4 godine!
Moram reći da me je izvorna dečija kreativnost i spontanost Viktorovih dečjih pričica totalno osvojila i ja sam stalno odgađao povratak knjige Miši smišljajući razna opravdanja, kada sam je konačno vratio, ne prođe mnogo vremena, a ja ga opet zamolih da opet uzmem knjigu na čitanje... Nakon par tih krugova vraćanja i pozajmljivanja, Miša mi reče: "Ja jesam kupio ovu knjigu, ali tvoja iskrena fascinacija i oduševljenje njom mi govori da je ona zapravo namenjena tebi i ja ti je poklanjam." Ne mogu na pravi način da izrazim oduševljenje i zahvalnost Miši što je najpre otkrio to raritetno literarno blago, a potom ga i poverio meni.
Mnogo godina kasnije, u proleće 2009. godine držao sam strip školu u "Domu omladine Vršac" i nakon svega dva tri časa sam konstatovao da je prosek starosti učenika možda između 9 i 10 godina starosti, što je ubedljivo najmlađi sastav i pitao sam se šta da radim, kako da učinim upoznavanje sa strip medijem interesantnim za taj uzrast? Onda se pristih knjige "I ONDA CVETIĆ POČNE DA IMA NOGE" i reših da je preradim u strip scenario i postavim kao strip za kolektivno crtanje uz dodatak toga da glavni junaci budu Popošak i Cveće sa kojima su deca već bila upoznata. Moram reći da je rezultat ovog eksperimenta sa dečijom kreativnošću prevazišao sva moja očekivanja, pa se čak desilo da je Ivana Armanini objavila kompletan strip od 60 strana u svom strip magazinu "KOMIKAZE".
Na linku možete pročitati ceo strip I devetnaest i desetnaest, pa svašta!
oblikovala Zlata VK