Čini mi se da je cela ta stvar sa stripom „Gusle u kosmosu“ počela još u leto 1991., kada mi je Nabor Devolac dao nekoliko svojih priča da ih pročitam. Najviše su mi privukle pažnju priče „Pas i čovek: Najbolji prijatelji!“ i „Čudo u Gornjoj Prdokolji“ i moram reći da sam se ne samo dobro nasmejao, nego bezmalo i ugušio od smeha čitajući ovu drugu!... Ali, osim jake crte apsurdnog humora ti spisateljski pokušaji su imali i neki mračniji i seriozniji ton u sebi dok su govorile o nekakvom neobičnom preplitanju ruralnog i urbanog kulturološkog aspekta... Godinu dana kasnije, ja sam se poduhvatio adaptacije prve priče u formu stripa i, budući pod velikim mentalnim utiskom koji je na mene ostavila knjiga „Karakterologija Jugoslovena“ Vladimira Dvornikovića, stilizovao sam glavnog junaka Stojana u vidu brkatog i
koščatog „dinarca“ koji svira gusle uz neizbežnu flašu loze.
Inače je u tom trenutku bila izražena ozloglašenost gusala i pevanja uz njih kao nazadnog kulturnog modela, kao ratnohuškačkog sredstva koje bi, maltene, civilizovano društvo trebalo da, ako ne otvoreno zabrani, ono bar da totalno ekskomunicira iz kulturnog prostora. Ovih dana je pevanje uz gusle upisano na „Unesko“-vu listu nematerijalne baštine čovečanstva, a u ono vreme postojao je kultur-rasistički i „autošovinistički“ prezir prema tom folklornom obliku izražavanja kao niže vrednoj kulturi „primitivaca“ koje bi civilizovan čovek trebao da se stidi...
Četiri godine kasnije sam u razgovoru sa strip autorom Sinišom Radovićem zaključio da bi bilo dobro napraviti neki strip serijal koji bi bio komunikativan i lako čitljiv, a da zadrži oštricu i provokativnost „undergrounda“ u sebi. Brzo sam napisao scenario za prvu epizodu stripa „Gusle u kosmosu“ i Siniša i ja smo uz pomoć Dragana Lazarevića, Voje Vasiljevića i Bojana Redžića u toku jednog jedinog vikenda nacrtali većinu prve epizode od 23 strane! Imali smo velike planove, da serijal odštampamo u što većem tiražu i da pokušamo da se to prodaje na kioscima... Ja sam napisao scenario i za drugu epizodu i Siniša je sam nacrtao 7 uvodnih tabli, ali onda je stvar stala, entuzijazam se nekako izgubio, ne znam ni sam kako i zašto, bile su to, ipak, “lude devedesete“ gde je sve lako propadalo pod uticajem posvemašnje entropije i sveopšteg čemera i beznađa... Tek u leto 2000. godine sam se prisetio činjenice da postoji ta nedovršena druga epizoda i rešio sam da je nosim sa sobom kada budem putovao, pa je tako najveći deo te storije nacrtan na strip festivalu u Erlangenu, a u njemu su, sticajem bizarnih okolnosti uključeni ne samo crteži slučajnih prolaznika, klošara sa ulice i crteži izvađeni iz kante za đubre, već i jedan crtež velikog Moebiusa, glavom i bradom!... Zapravo je to sa Moebiusom bila konceptualna provokacija, ali da bih objasnio kako se desila moram da kažem da je moj cimer na festivalu Saša Mihajlović dobio zadatak od svog prijatelja Bogdana da pokuša da dobije od samog Moebiusa potpis na jednom njegovom strip albumu. Saša je stao u „kilometarski“ red ljudi koji su na erlangenskom festivalu čekali u redu za potpis velikog maestra stripa. Onda je Saša dobio ne samo potpis, već uz posvetu i mali crtež Arzaka. Meni je palo na pamet da zezamo malo naše „main stream“-ovce, od kojih su neki nipodaštavali rad nas „alternativaca“ i da im kažemo, ubacujući tog majušnog Arzaka u drugu epizodu stripa „Gusle u kosmosu“, da je, eto, i sam njihov idol Moebius doprineo našem kolektivno crtanom stripu!
Naredne tri epizode serijala su takođe crtane na seriji radionica u sledeće dve godine, a završna priča“Gusle van kosmosa“ je nastala po motivima priče Nabora Devolca, duhovnog oca ovog bizarnog strip eksperimenta i tako se, na neki neobičan način ovaj idejni krug zatvorio...
