"Da me nema trebalo bi me izdrkati!!!" - KUPEK-ov intervju sa Boćom

"Kad ste mi navukli mantil Baba Sere, vi ste izgubili svog oca - zombija, u meni se probudio neki, ne znam, đavo, zmaj, sotona i ja sam onda shvatio da ja mogu na pozornici, bez zazora, straha, treme da glumim, a da ne moram da bubam uloge napamet, nego da improvizujem kako mi dođe..." I tako sam ja postao filmska Baba Sera i to sam sasvim prirodno prihvatio...

Dejan Kožul: Wostok je prethodno objasnio, a vi ste sada imali prilike i da čujete kako zvuči njegov ćale Boća i brat Zlikovac koji čine "Tehno Muda", no, nema puno priče, bar ne moje, bacamo se odmah na drugi deo razgovora s glavom porodice i glavom "Tehno Muda", sa Boćom... Kako se osećate kao rok zvezda u godinama u kojima jeste?

Boća: Iz moje genercije nas je preostalo svega nekoliko, pa nemam razloga da strepim kako će da me prime, većina je već pod zemljicom crnom... Ja se osećam, što kaže onaj Uroš Đurić, slikar, šta li je, u onom kvizu, -"Osećam se moćno!", ha, ha, ha... šalim se, osećam se prirodno, imam svoju baštu tu dole od nekih 180 do 200 kvadrata gde ja sejem i bavim se povrtarstvom i tu uglavnom sejem salatu, onda, paradajz pogotovu, ja sam ljubitelj te rajske biljke, rajčice čuvene, imam i tri četiri jabuke, tri višnje i tako, imam svoje voće koje zadnjih 37-38 godina nije videlo hemije!... Dolazio je tu i Marko Brecelj pa se šalio, zatekne on mene u bašti pre dve godine kad je zadnji put bio tu, pa mi kaže: "Boćo, došao sam u tvoj zemaljsko-nebeski opservatorij da mi kažeš šta nam zvezde, planete i sazvezđa poručuju...", da mu gledam u sudbinu, kao da sam ja neki mag, vrač ili neki šaman drevni...

I tu, onda, između nas dvojice počne zajebancija, zafrkancija, da kažem iskreno... Eto, u toj bašti mi se odvija dobar deo života, pogotovu kad je sezona, od ranog proleća do kasne jeseni ja se bavim voćem, povrćem, salatu poneku odgore zapatim, rotkvice, sve ono što je meni potrebno, ne idem na pijacu, tržnicu da tamo kupujem sumnjivu robu...

Dejan Kožul: Kako se tu uklapa uloga pevača u grupi "Tehno Muda"?

Boća: Znaš kako, u drugoj polovini devedesetih dolazila je ovde kod nas u kuću Wostokova banda i trebao im je glumac za ulogu Baba Sere u njihovoj filmskoj parodiji na strip o Zagoru i Čiku... Taj Baba Serin mantil niko nije hteo da navuče, i onda su mojoj unuki Loli koja je imala, valjda 6 godina nudili tu ulogu, a ona je rekla: "Neću to da glumim, to nije uloga za mene!", i onda jedan mangup, bosanac, bočni zet od moje snajke prve, on kaže Wostoku: "Pa, evo ti Boća, evo ti Baba Sera!" I, sad, ja, nije mi bilo lako, da utešim moju unuku, ja navučem mantil Baba Sere i ja posle kažem Wostoku: "Kad ste mi navukli mantil Baba Sere, vi ste izgubili svog oca - zombija, u meni se probudio neki, ne znam, đavo, zmaj, sotona i ja sam onda shvatio da ja mogu na pozornici, bez zazora, straha, treme da glumim, a da ne moram da bubam uloge napamet, nego da improvizujem kako mi dođe..." I tako sam ja postao filmska Baba Sera i to sam sasvim prirodno prihvatio...

E, sad, Wostok je imao te svoje saradnike, pripadnik vršačke andergraund scene tog vremena koji su mi svojim zajebantskim duhom podizali moral i ja sam pomislio: "Kad mogu oni, što ne bih i ja pokušao?"... I onda je to ludilo koje je otpočelo sa Baba Serom krenulo i traje sve do dana današnjeg!... Onda su mi se kasnije dopale gusle, moj mlađi sin u andergraund krugovima poznatiji kao Zlikovac je verglao nešto sa guslama, izvodio grifove sa tom slobodnom muzikom, recimo, Velja Ilić održao neki govor, on tu ušika muziku, da mu mlo ritma i ispadne pesma "Da vam ne bi jebo majku", jedan od najvećih hitova Tehno Muda!... I onda su se meni rodile razne ideje, da ja tu ubacim neke svoje otkačene priče, došle su mi te neke slike iz detinjstva kojima sam prosto bio žigosan!... Imali smo tamo jednog drugara Milu Đuku, koji je bio dve godine stariji od nas, on nam je bio, kako bih rekao, voditelj te seanse na kojoj nas je učio masturbiranju, i ja sam to ispričao onako spontano, Zlikovac je to snimio i dodao muziku na to... Tu sam ispričao kako se sve to odvija-"Deco, znaš, srkanje, drkanje, pa vam krene ona prva rosa, to je takozvana "Sila", to nije sperma!"... Pa nas je onda učio šta da zamišljamo kad dođemo do vrhunca masturbacije, pa nam kaže da se setimo jedne mlade komšinice, ličanke, koja je imala te obline neverovatne i da je zamislimo golu i onda će tek da počne da nam izlazi prava sperma, da prosto pršti iz nas! To su bili časovi edukacije u jednoj štali seoskoj, neki od nas su sedeli na bundevama, neki na tim stoličicama sa kojih se vrši muža!...

Eto, to je bio jedan od mojih prvih ispada, a raja je jedva dočekala da čuje jednog matorca koji govori o tako skarednim temama, bez zazora i straha!... Mislim da imam i dobar sluh pa sam lako uletao u te njegove muzičke bestijalije, da ih tako nazovem!... Ne znam ni kako se došlo do tog spoja da ja postanem zvezda neka mala zvezdica, pa posle, bogami, počela ta zvezda da sjakti i malo jače, je l'?... A rekao sam Zlikovcu jednom : "Pa,ti si falsifikator!", a on mi je na to rek'o: "Ne, ja smo koristim svoje sposobnosti da od gotovih stvari napravim nove kreativne celine!"

Dejan Kožul: Znači, "Tehno Muda" su ustvari jedna porodična manufaktura?

Boća: Pa, da, mi smo se nekako kreativno usaglasili u toj sada već čuvenoj grupi "Tehno Muda"...

Dejan Kožul: A kako se desio taj čuveni nastup u "Ciglani"?

Boća: Pa, tu sam po prvi put uzeo gusle u ruke, pet minuta pre tog nastupa, Wostokova bivša supruga Sanja čiji je deda Crogorac, svirao gusle, ona mi je pokazala kako se gusla, jer ja nisam o tome imao pojma, kako da držim gusle i da moram gudalo da vučem pod pravim uglom... I onda sam ja izašao pred onu rulju, bogami je tamo bilo oko 300 duša, sigurno, i onda se zagrejal ta "Ciglana", ja sam hteo da pobegnem nazad u Vršac koliko je pre toga bilo hladno! Obukao sam neku tanku odeću, a počeo je da duva neki jak vetar, neka 'ladna košava... Ja sam prvo trčao oko Ciglane, a onda mi je Wostok našao neke malo deblje čarape i ja ipak ostanem tamo... I onda ja uzmem gusle i izađem pred raju, Mileta me je odveo do bine, tu je bilo neko nezgodno stepenište od nekih kutija, da mi on nije pomogao ja bi se sigurno strovalio dole, e sad ćete, rek'o, da čujete gusle starostavne, i počeo sam malo i crnogorskim akcentom da govorim, a iz publike viču : "Gusle, gusle!!!" i onda su me, onako

digli i onda sam ja počeo da improvizujem stihove i, bogami, je to rulja na bljesak prihvatila i onda su me sve više izazivali i ja sam im guslanjem odgovarao!... Onda su pustili muziku Tehno Muda sa razglasa i ja sam na tu muziku pevao, tercirao, improvizovao, a publika mi se u pevanju pridružila, bio je stvarno dobar nastup... Ne znam, verovatno je ta hladnoća uticala, i to trčanje oko Ciglane da se u meni neki inat probudi, da se sve te moje rezerve probude i onda sam eksplodirao bio!... I, bogami, pola sa ta je trajala ta Zlikovčeva muzika i ja sam se nadgornjavao sa njom...

Dejan Kožul: I do kada mislite tako?

Boća: Pa, ne znam... dok me neki išijas ne obori u krevet... ali ja mislim da bih i tada, kada bi mi doneli mikrofone i ta razglasna sredstva, zapevao!... Ali, kažem, ova moja bašta mi pruža neki rajski mir, smiruje me... A kada odem među ove mlade, vidim da su svi napeti kao strune na violini, samo što ne puknu, zato i ima sve više tih bolesti, ljudi ne umeju da se opuste, nemaju pojma šta znači opustiti se... Provodim dosta vremena na čistom vazduhu, ovde kod nas ima puno vetrova, pa su mi moždane ćelije dobro provetrene!

E, da, sad se setih pred nastup u Ciglani, onaj krakonja, dvometraš, Radovan Popović i ja smo malo đuskali da se zagrejemo, ima i fotografija gde se to vidi, i on me nešto pohvalio, a ja njemu kažem: "Znaš šta Rašo, da me nema trebalo bi me izdrkati!"... A on, da crkne od smeha!

decembar 2015.

Pogledajte i trejlere za film o Boći:

oblikovala Zlata VK