Na samom početku filma smo pismenim putem ljubazno obavešteni da je izvesni Friedrich Nietzsche navodno poludeo tako što je branio izvesnog teglećeg konja od batinanja nekog bradatog kočijaša koji je zaparavo invalid, ne funkcioniše mu jedna ruka.
Nešto kasnije mi vidimo scenu u kojoj neka mlada devojka skida odeću sa tog invalidnog kočijaša i ja glasno prokomentarisah: "Opa, bato, biće seksa!", na šta mi neko iz mraka kino dvorane dobaci: "Budalo jedna, pa to joj je otac, vidiš da je stariji od nje bar 50 godina! Pomaže mu ćerka da se presvuče jer je siromah invalid!"
Publika se vidno zabavlja
"Pa šta ako je otac i ako je star?"- pomislih u sebi- zar neko još pre 2000 godina ne reče- "Ljubi bližnjeg svoga"? Doduše ne znam šta bi taj neko rekao na to što je, eto, Nietzsche grlio i ljubio bližnjeg svog konja?
U sceni u kojoj otac i kćerka jedu samo dva ogromna kuvana krompira i ama baš ništa drugo mi, po mom shvatanju, saznajemo da su oni zakleti vegani, a moguće i pripadnici neke istočnjacke sekte.
Malo kasnije dolazi neki debeli komšija koji je navodno bez kinte, a možda je i samo grebator koji hoće da dobije cirku za dž. Kada mu napokon daju rakiju koju je tražio, on ih u znak zahvalnosti udavi nekim beskrajnim monologom u obliku teškog intelektualnog bulažnjenja, trabunjanja i preseravanja. Ne znam šta je sve to trebalo da znači? Možda je tako hteo da im "plati" za piće? Pošto bradati kočijaš i njegova kćerka nisu pokazali u dosadašnjem toku filma da imaju bogatiji fond od svega 15 reči koje su izgovorili ("Kuvano"-3 puta, "Jebem ti"- 6 puta, itd.) ne znam je li im njihovo prebogato lingvističko znanje omogućilo da razumeju više nego pretenciozni monolog komšije filozofa amatera i profesionalnog alkosa?
Kada su oni ispratili komšiju, imali su šta i da vide, već nakon desetak metara od njihove kuće, on je izvadio flašu sa rakijom koju su mu dali i spičkao polovinu na eks, bez da je udahnuo vazduh! Ne znam što se bio toliko potresao pa da mora da traži utehu na dnu boce? Da li mu je bilo žao nesrećnog kolege Nietzsche-a ili konja ili što krompir nije dobro kuvan ili... možda zato što Mađarska nema more?
Moram priznati da sam u više navrata u toku filma kukavički izlazio u dvorište "MKC Koper" u kojem su se na velikoj tacni nalazili ostaci "slatkog kukastog krsta" napravljenog od keksa koji je bio deo performansa vragolastog Marka Brecelja... Da budem iskren do kraja - zapravo mi je trebala hitno povećana kolicina šećera u krvi, a posebno u mozgu, jer je ovaj izuzetni filmski projekat pred mene, u tom smislu, stavio zaista gigantske zahteve!
S obzirom na moje veoma nedisciplinovano gledateljsko ponašanje i činjenica da su u toku prikazivanja "Torinskog konja" u više navrata menjane rolne filma, sa žaljenjem moram da priznam da je u mom praćenju i razumevanju toka radnje u filmu došlo do izvesne konfuzije, iako se u filmu stalno ponavljaju scene, muzika, zvuci, pa zapravo nije teško utvrditi znanje...
U jednom trenutku sam utrčao u salu (sa ustima punim keksa, naravno) i video da se kočijaš i njegova kćerka hvataju za glavu jer i je i nesretni bunar iznenada presušio! Kada sam se glasno upitao šta se to dešava, onaj isti neprijatni glas iz mraka mi je objasnio da su neki cigani čergari hteli da se bez dozvole posluže vodom iz bunara, na sta im je kočijaš ljubazno, politički sasvim nekorektno, sa sekirom u ruci rekao da se nose u tri lepe! Ja sam pomislio da su im se onda cigani osvetili za tu neljubaznost tako što su nekom vradžbinom učinili da bunar sasvim presahne!
U više navrata se, u toku filma, ponavlja scena u kojoj kočijaš i ćerka uprežu konja, ali ovaj potpuno odbija poslušnost i stoji ukočen kao neki kip. Reklo bi se da ga je Nietzsche potpuno razmazio pre nego što je poludeo! Štaviše, čini se da se konj još i zarazio Nietzscheovim ludilom, jer potpuno odbija da uzima hranu, a u tome ga slede i nesretni kočijas i njegova kćerka. Svi su jako tužni i depresivni i ne mogu ni da mrdnu od tuge i razočaranja...
Kroz prozor se vidi samo prizor pustoši kojom šiba jezivi i nemilosrdni vetar. Krajolik je zaista u svojoj praznini i ogoljenom ništavilu jako deprimirajući i prosto navodi čoveka na najcrnje misli...
Ali naš kočijaš se ipak ne predaje depresiji i očajanju, naprotiv on pokazuje krajnje pozitivan i proaktivan stav prema životu, on uspeva da nadje čarobni lek za sve - popije čašicu rakije, pa za njom još jednu i još jednu...a onda nagne flašu i saspe sve u sebe!...Ćerki nije ni ponudio niti ostavio ni kap, još je ona nezrela i naivna, treba da čuva svoj mladi organizam ne bi li jednog dana postala mašina za rađanje tuceta malih kočijaćića koji će jesti krompir i cepati rakiju!
Sve u svemu - veoma zabavan film i ja ga od srca preporučujem!
U Kopru, 7. avgusta 2012.