Da li je misteriozni Dijabolik, konačno, raskrinkan?

Najpre jedan prijateljski savet za sve čitaoce ove foto reportaže: Izbegavajte ako možete direktan pogled u Dijabolikove fascinantno-prodorne oči, jer posledice po vaše mentalno, a i ono drugo zdravlje mogu biti velike i nesagledive!

Ljuba Dijabolik u svojoj rezidenciji

Ne znamo kakvom je to mahinacijom Wostoku pošlo za rukom da uđe u kuću koja se nalazi na adresi Bihaćka 69 u Vršcu, boravište čuvenog Ljube Gavrilovića – Dijabolika i napravi par fotki ove lokalne multimedijalne veličine. Time bi on uspeo da definitivno razreši (gotovo) sve sumnje, dileme i dubioze koje su do sada postojale u vezi stvarnog identiteta, lika i dela ovog multimedijalnog usamljenog jahača i slobodnog strelca koji udara gotovo isključivo na iznenađenje i iz mraka, te potaje! “Corpus delicti je konačno tu” pomislio bi naivni čitalac koji bi video sve ove fotografije "Dijabolik, jedan od najmističnijih ljudi našeg doba je konačno raskrinkan!". To isto smo pomislili i mi, ali pregledavši ovaj materijal do najsitnijih detalja i, nakon toga, pomno kontemplirajući u pripremi i tokom pisanja ovog teksta počeo je sve više crv sumnje da se uvlači u nas glede autentičnosti identiteta osobe koja se nalazi ovde na fotkama. Crv sumnje, majka filozofije... Da li je to tajanstveni Ljuba Dujabolik opet pokušao da nas nasamari svojim igrama lažnih identiteta i tako ostane nedokučiv za nas, obične smrtnike?

Elem zabeležili smo vizuelno, da se oprezno izrazim, interijer stana ovog čoveka koji se predstavlja kao Ljuba Dijabolik. Moramo priznati da nameštaj i predmeti u njemu odaju istančan ukus vlasnikov, bez ikakve sumnje, stroga barokna linija sa crtama neo-klasicističkog grandeur-a je konskventno sprovedena u svim aspektima opremanja stana. Odmah se može videti i osetiti da ovde svoje dane provodi osoba od izuzetnog ugleda i značaja, pa bio on Dijabolik ili neko sasvim drugi, nama nepoznat...

Sada je konačno jasno zašto je Dijabolik prerastao u ultimativni seks simbol svih seksualno izgladnelih tetkica, bakica, čikica, kučića, mačića, prasića koji se prosto lepe za njegovu animalni magnetizam i izrazito bujnu i muževnu tapiseriju na njegovim grudima…

Ova fotografija razotkriva, na moguće zaprepašćenje mnogih, da on, zapravo, poseduje izrazito sentimentalno-romantični senzibilitet i sada shvatamo da je ovo "Ljubavno Gnezdo Ljube Dijabolika" u kojem on zavodi, navodi, podvodi, odvodnjava...

Možemo samo da zamislimo koliko je nežnih srdaca ovde pokleklo pod neumoljivim emotivnim imperativom Dijabolikove harizme. Ali, iskustvo nam govori da ovako kompleksne ličnosti moraju da imaju i drugu, sasvim suprotnu stranu ličnosti...

Ljuba-Dijabolik snimljen u stanju duboke meditacije & hibernacije ... Da li on to, sada, prelazi u neko sasvim drugo mentalno-psihološko stanje?

To je ono što se naziva "duplo dno", "troduplo dno" ili, pak, "mutiplikovano dno" u njegovoj psihi. Jednostavno izraženo, to je ono što bi se, u psihološkom smislu moglo okarakterisati kao "The dark Side of the Moon" ljudske duše. Obožavaoci grupe Pink Floyd se sada verovatno kiselo smeškaju nad ovom igrom reči, ali stvar nije nimalo smešna, zabavna, bezazlena ili nešto tome slično... Možda je on, zapravo, samo medij kroz koji se ispoljava ona neslavna, a moćna Zla Strana Kosmosa, poznata u svojim mnogobrojnim zloćudnim otelovljenjima kao Satana, Šejtan, Hromi Daba, Patak Dača, Deda Drogejlo, itd, itd... Ova nezaustvljiva pošast u ovakvim trenutcima preti da se putem njegove psihe izlije i izazove katastrofe nesagledivih, kataklizmičkih razmera! Orkane, suše, gladi, koleru mundijalnih razmera, sedmogodišnju lošu žetvu, masovni pomor mladunčadi u krava i ljudi, bojne otrove u tokijskom metrou, naprasno gašenje Sunca, eskalaciju rada svih postojećih vulkana, ledeno doba i globalno zagrevanje istovremeno, ponovno okupljanje "Bijelog Dugmeta"…

To samo potvrđuju ove oči hipnotizera koje fiksiraju, fasciniraju, potčinjavaju, a po potrebi i nemilosrdno kažnjavaju sve i svakoga koga pogledaju! One odražavaju neshvatljivi i čudesni spoj nevinog pogleda jedne Grete Tunberg pred govor u UN, zlokobnog dr Mabuzea u zreloj fazi nemačkog ekspresionističkog filma, supernaturalne Vidovite Zorke nakon hapšenja zbog prevare, mahnitog Deda Drogejla neposredno nakon što satera dop u tetku, izbuljenog Martija Feldmana iz vremena "Frankenštajna Juniora" i hipersenzibilnog mladog Wertera... tri meseca nakon njegove sahrane!

Da jedna potencijalno strašna i mučna priča može da ima i neočekivani preokret i da, uprkos svemu ima happy end potvrđuje i ovaj dirljivi prizor koji pokazuje i humaniju, da ne kažemo ljudskiju stranu Dijabolikovu.

Ali istovremeno svedoči i o tome šta zub vremena čoveku može da učini. Sasvim je dakle moguće da je Dijabolik, ipak u svojoj svakodnevnoj egzistenciji neko sasvim normalan ili čak i veoma dobar. Sasvim je moguće da je on jedan od nas, pravi muškarac i patriota, čovek za najveći respekt koji voli, pre svega, dobro popiti, pojesti i podase staviti! Ali, napokon, šta se sa ovim poštenjačinom zbiva kada se tmina spusti, i kad nestalne senke prizovu onu kosmičku tamu iz dubine njegove duše... Nama se već i pri samoj pomisli diže kosa na glavi, a šta vi mislite?

reportažu napisali: Vojo Kosanović-Zlikovac & Wostok

fotke snimio: Wostok, a Wostoka snimio Dijabolik

Pogledajte i trejler za film o Dijaboliku iz produkcije TV Krpelj:

oblikovala Zlata VK