BRUS LI, DRUG TITO I MOJA MAMA

MOJ NAJBOLJI GLUMAC

Moj najbolji glumac je Brus Li. On igra u filmovima kung-fua. Brus Li je rođen u Japanu. Još kao dečak voleo je sve borilačke veštine kao što su: karate, aikido, džudo itd. Banditi su mu ubili majku i oca, Brus Bi se zakleo da će osvetiti svoje roditelje. Tako je rastao dok nije postao jak mladić. Pošao je u potragu za mutu banditima. Ne samo što je osvećivao svoje roditelje već i nedužne ljude. Brus Li je tako reći bio nesavladljiv. Uvek je bio na strani siromašnijih i slabijih. Brus Li je bio žute puti i imao je crnu kosu, kao ugalj. Brus Ii je išao svetom i delio pravdu.

Iako je Brus Li izmišljena ličnost veoma mi se sviđa i voleo bih da ga još puno, puno, puno puta gledam u bioskopu i televiziji.

AFORIZMI O BRUS LIJU

Brus Li je od svega najviše voleo mir i dobrotu, a najmanje bezobrazluk i nasilje.

Brus Li je na svetu najviše poznavao karakteristike kung fua.

Brus Li se u svojim filmovima sukobio sa mnogim negativnim licima.

Brus Li je bio Japanac.

Brus Lija su često ranjavali, ali on je uvek izlazio kao snažan pobednik.

Brus Li je u svakoj bici pobedio.

Brus Li je u svakom njegovom filmu bio pozitivna ličnost.

DRUŽE TITO MI TI SE KUNEMO

Mi svi se sa zadovoljstvom sećamo Tita iako nije više među nama, Tito je ceo svoj život posvetio da bi mi sada u slobodi bili srećni Tito je svima bio dobar drug i prijatelj. Nezaboravimo da je bio i veliki borac za mir i slobodu. Iako nije više među nama mi ga i dalje cenimo, i ne samo mi već i ceo svet.

Bilo je to u prvom razredu osnovne škole 29. novembra, sa školom sam otišao u pozorište, tamo su nam dali crvene marame i plave kape, nisam ni sam znao čemu to. Kasnije sam shvatio. Toga 29. novembra postao sam Titov pionir-takvo priznanje još nikad do tada nisam imao. Mogu reći i da sam toga dana bio i pomalo važan. Kao tek mlad pionir tog dana sam samo pevao: "Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo".

Tog dana sam se zakleo da ću uvek ići Titovim putem.

AFORIZMI O TITU

Mi. pioniri se sa zadovoljstvom sećamo druga Tita, pošto je on bio veliki prijatelj mladih.

Ostaje patrola: "I posle Tita, opet Tito!".

Da naši stari Sloveni nisu bili tako hrabri, mi sada ne bi živeli u Titovoj Jugoslaviji..

Ja oduvek želim da budem pilot i da čuvam našu zemlju, ujedno i da se divim tim visinama, a i drugu Titu.

SLIKA MOJE MAJKE

Moju majku posmatram kako veze goblen, oči joj pravo gledaju u iglu i konac, ruke joj idu samo gore dole. Odjednom prekrstila je ruke i počela nešto da razmišlja. Razmišljala se nekoliko minuta, a zatim me je pitala kako mi ide posao. Rekao sam: "Dobro, a tebi?". Ona je rekla: "I meni". Zatim me je još malo gledala, a zatim je svoje lepe plave oči - vratila na igle koje su ležale položeno na postolje od goblena,

Mojoj mami su oči tad bile plave kao nebo. Imala je crnu kosu kao mrak. Njene ruke su nežne kad ne miluju kao povetarac koji miluje travu i cveće. Na čelu joj se od mrštenja pojavila neka mala tanka bora.

Pitala me je da li znam zadatak. Rekao sam joj: "Ide mi nekako, a tebi?". Mama reče: "I meni". Opet me je pitala: "Kada ideš u školu?". Rekao sam joj: "Čim završim zadatak odmah idem.". Opet sam je pitao: "Kada ćeš da završiš taj goblen?". Rekla mi je: "Ako puno radim kao sad, završićú za nekoliko dana." Rekao sam joj: "Samo požuri da za nekoliko dana završiš i iznenadiš tatu i sestru". Mama je rekla: "Potrudiću se, a ti sada spremi torbu i pođi u školu, pazi da ne zakasniš".

Otišao sam u školu. Mama je sela za sto i počela da nešto razmišlja. Uvek joj se promenjivala slika, lica, čas je bila kao namrštena, a čas sa vedrim licem. Tako se dugo razmišljala, a zatim je laganim i lakim koracima otišla da veze.

AFORIZMI O MAMI

Mame decu vole najviše a takođe i deci su najomiljenija stvorenja na svetu majke. Moja mama je za mene najlepša i najbolja (mama na svetu). Moja mama mi spada u one koje najviše volim na svetu.

KAKO SAM SE UPLAŠIO

U sobi sam bio sam jer su roditelji otišli od kuće. Prošlo je i deset uveče. Vetar je sve jače duvao. Začuo sam na prozoru neki šum i prepao se, odjednom, svetlo u sobi se ugasilo. Nisam znao šta ću da radim. Tako reći strah mi je ušao u kosti. Brzo sam otrčao u jedan ugao sobe. Tog trenutka nisam bio svestan šta sam radio. Hteo sam da zaplačem, ali nisam smeo. Mislio sam da je u moje dvorište sleteo leteći tanjir donoseći sa sobom vanzemaljska bića. Tog trenutka sam na sve mislio. Misao koja me je najviše uplašila i uzdrmala bila je: "Da li će me svemirci odvesti sa sobom?", čak sam i mislio da će me na toj njihovoj planeti radi ispitivanja seći u male komade ili me čak hraniti svakojakom gvožđurijom. Odjednom, došlo je svetlo i sa velikim strahom pogledao sam kroz prozor, a napolju je moj mali mačak Marko jurio jednog debelog i velikog miša.

AFORIZMI

Basne su kratke priče o ljudskim karakterima koji su prikazani kroz likove životinja, pa se zato životinjski ponašaju i govore kao ljudi.

Kad sam prvi put ugledao more, srce samo što mi nije odskočilo.

Sloveni su bili veoma hrabri ljudi. To se vidi u svim pričama o njima.

PORTRET MOGA PRIJATELJA

Portret mog prijatelja koga ću opisati je moj najbolji drug Opričić Zoran. Zoran ima dugu smeđu kosu-i takve oči. Nos mu je prćast, a usta srednja. Glava mu je duguljasta. Kao druga ga veoma cenim. Dobar je i za mene bi sve učinio. Učenik je odličan. Po visini je nešto viši od mene. Uvek tera kosu u stranu. Dobar je sportista. Voli rok muziku. Najviše voli našu rok grupu Riblja Čorba. Zoran mnogo voli da se šali. Lepo se oblači. To su sve osobine mog najboljeg druga.

AFORIZMI

Fantastičke priče su takve priče u kojima se govori o fantastičkim likovima i događajima,

Dobro dete dobro uči.

Neki vetrovi koje mi zovemo povetarci nekad jedva osetimo, ali ima vetrova koji nas prosto seku, ili bolje rečeno probijaju kroz nas.

FEBRUARSKO NEBO NAD VOJVODINOM

Nebo Vojvodine je lepo uvek, pa i zimi.

Nebo Vojvodine je zimi tmurno i oblačno, ali se meni opet sviđa jer je to nebo moje domovine. Možda u februaru izgleda pusto, a to je zbog toga što retko koja ptica poleti, a mi svi znamo da su one ukras našeg neba. Nebo Vojvodine u februaru je sive boje. Ono je toliko gusto da sunčevi zraci ne mogu da se kroz njega probijaju. Nežno plava i bela nisu jedine boje na februarskon nebu Vojvodine.

Ja mislim da je nebo u to doba najinteresantnije jer stalno menja boju,

AFORIZMI

Nebo Vršca je sivo.

Vojvodinu najviše volim jer sam se u njoj rodio,

U Vojvodini ima i neka manja planina, ali to nju ne odlikuje.

JEDAN DOGADAJ JE U RETROSPEKCIJI

Gledao sam na televiziji ratni film. Sve je teklo normalno dok u jedno selo nisu upala grupa četnika sa bajonetina. Bili su užasni. Neobrijani i ozbiljni. Počeli su sve da kolju i ubijaju. Odjednom sam se zamislio. U kuću moga dede upada grupa fašista sa velikim bajonetina i da počnu sve da ubijaju i kolju, za njima je naravno ostajao pustoš. Ta pustoš je ostala i u kući moga dede.

JEDNOM SAM SE NAŠALIO

Ja sam moje drugove i drugarice često puta poplašio i ujedno se sa njima i našalio, ali jedan dogadaj će mi ostati u sećanju. Bilo je to jedne lepe letnje večeri u velikom letnjem odmoru. Igrao sam se sa drugovima i drugaricama žmurke i razne druge igre. Tako smo se lepo igrali da nijedan od nas nije pomišljao da ide kući. Bilo je oko deset sati. Nikog nije bilo na ulici sem nas, to nismo ni primetili jer smo se lepo i bezbrižno igrali. Nebo je bilo puno zvezda. Odjednom mi je kroz glavu sinula strašna misao. Mislio sam kako bi bilo da se malo sa mojim, drugovima i drugaricama malo našalim. Pogledao sam zapanjujuće u puno zvezda i nisam skidao pogled s njih. Drugovi su me pitali šta to gledam. Jecajući sam im rekao da sam na nebu video nešto svetlucajuće što se spuštalo na zemlju. Preplašeni pobegli su kućama.

Ne samo što sam ih lepo našalio, već sam se dobro i nasmejao.

KAKAV SVET BIH ŽELEO U 1983-oj GODINI

U Novoj 1983-oj godini bih prvo poželeo da svi budu srećni.

Želeo bih i da nema gladnih na svetu, a njih će uvek biti jer se retko koja zemlja, u punom razvitku seti da takvima treba pomoć tj. hrana i nega. Veoma bih bio sretan da u svetu nema ratova, jer u ratu pogine više ljudi nego u bilo kojoj prirodnoj nepogodi. Želeo bih da svi budu zdravi i sposobni za rad. Poželeo bih da svi na svetu budu ravnopravni i da se ljudi međusobno ne nazivaju neprijateljima već braćom. Poželeo bih da se više ne vodi trka u naoružanju. Čovek ne treba da se smatra dobrim i zlim po boji kože već po humanosti.

DANAS SAM TO DOŽIVEO

Danas sam ustao u sedam sati. Kada sam se digao odmah sam se očešljao, umio, oprao zube i doručkovao. Posle doručka sam počeo da pišem domaći zadatak oko deset sati sam upalio televizor i gledao školski program, od jedanest do dvanaest sati sam napolju pomagao tati. Zatim sam ušao u moju sobu i spremio torbu, a zatim sam do pola jedan čitao knjigu. Posle čitanja sam otišao da ručam. Kad sam ručao, obukao sam se, uzeo torbu i krenuo u školu. Išao sam ulicom i gledao jato ptica kako leti. Tog trenutka sam zamislio sebe kako letim, a nisam obraćao pažnju kuda idem odjednom osetio sam da gubim ravnotežu, a zatim kako padam.

MOJ INTERVJU SA TATOM

PEKI: Šta misliš o mladoj generaciji? TATA: Dobra je mada u uslovima u kojima živi mogla bi biti još bolja. PEKI: Da li se današnja mlada generacija razlikuje od tvoje? TATA: Postoji razlika između moje i tvoje generacije PEKI:U čemu je razlika? TATA: Razlika je u boljim uslovima za učenje, rad i stvaralaštvo. PEKI: U čemu je sličnost? TATA: U uživanju u slobodi, ljubavi prema muzici, sportu itd. PEKI: Šta zameraš mladoj generaciji? TATA: Zameram joj u velikoj opuštenosti i često u nekontrolisanim prohtevima. PEKI: Da li današnja mlada generacija daje sve od sebe? TATA: Mnogi daju sve od sebe u pojedinim granama umetnosti, književnosti i sportu, dok pojedini to samo posmatraju sa strane. PEKI: Tvoje mišljenje o mladim sportistima? TATA: U uslovima koje im društvo pruža mogli bi davati još i bolje rezultate. PEKI: Zašto mladi tako masovno uzimaju drogu? TATA: Zato što su mnogo prepušteni samima sebi. zbog prezauzetosti roditelja. PEKI: Da li se mladi dovoljno druže sa knjigom? TATA: Po mom mišljenju veoma malo.

Saša Petrov - Peki kao trogodišnjak

Svi pismeni sastavi i aforizmi preuzeti su iz PEKIJEVE sveske za domaće zadatke iz srpskohrvatskog jezika za šesti razred osnovne škole.

oblikovala Zlata VK