Baba gori, a selo se češlja!

Internet prepiska između Wostoka i strip autora dr Skrotuma

DR SKROTUM: Evo, nacrtah novi strip baziran na onoj ogavnoj seriji “Selo gori, a baba se češlja” posle sto godina… Mislim da je idealan za vaš fanzin “HOMOGEN”... Ali, iskreno rečeno, vidi se da sam ispao iz forme skroz, ne liče mi na originalne likove više.

WOSTOK: Ahahahhahah, do jaja, sad još više izgleda trash, ko da je crtao Miloš Krnjetin, lično! DR SKROTUM: Jao poznato mi je to – on je crtao strip Strašni O'Stoja, zar ne?

WOSTOK: Da!

DR SKROTUM: Sad baš gledam opet puštaju “Selo gori, a baba se češlja”, ladno mi ni jednom nije palo na pamet da iskoristim ono čuveno Dragojlovo "Nemoj se ljutiš”.

WOSTOK: Ima dana…

DR SKROTUM: A toliko bi fazona samo na osnovu te uzrečice moglo da se smisli, ali fora je u tome da ja zapravo uopšte nisam gledao seriju, nego moji matori gledaju i ja upadnem u dnevnu sobu nešto da jedem i sednem, ono zevam bezveze u TV pohvatam nešto malo i tako je u mojim stripovima sin Dragan ispao Radašinov sin, a on je zapravo Milašinov sin.

WOSTOK: Da li postoji neki lik iz te, nažalost, enormno popularne serije kojeg posebno mrziš?

DR SKROTUM: Pa morao bih da izdvojim Drogejla. On je po mom mišljenju, a i po mišljenju mnogih drugih koji su čitali moje stripove, najluđi, najbolesniji lik ikada. On je ono, kao, otelovljenje kosmičkog zla.

Par puta sam ga video u kafani, pošto smo iz istog grada, mislim ne njega, nego glumca koji je služio kao inspiracija za Drogejla. On naravno nema pojma ko sam ja, a ne verujem ni da zna za stripove. Sedim ja tako iza njega u kafani i pitam se, kad bi ovaj čovek znao koliko sam mu vremena posvetio. A on je inače skroz kul lik, a i u toj seriji glumi nekog dobričinu. Pa sam ja napravio antitezu Dragojla – Drogejla, pedera, silovatelja, narkomana i alkoholičara. On je njegova senka, njegovi kosturi u ormanu.

WOSTOK: A otkud ti, uopšte motivacija za taj toliko bizarni i nama dragi anti-anti herojski lik Deda Drogejla?

DR SKROTUM: Pa samo ime Dragojlo – Drogejlo i to je dalo inspiraciju, ono matori narkoman peder i sociopata, kapiraš, sve je nastalo od obične igre reči, ja i moji ortaci ceo život imamo običaj da provaljujmeo fore sa tim igrama reči, to jest slova. Znači, nesrećni Dragojlo najebo je uglavnom zbog “pogodnog” imena... ili što bi stari Latini rekli - Nomen est omen?

WOSTOK: Da, taj fazon. Ispada da se zapravo kroz ovaj strip podsmevaš sopstvenim matorcima što se lože na tu debilnu seriju?

DR SKROTUM: Ma jok, nema tu mnogo inspiracije za podsmevanje, mislim matorci k'o matorci, nisu nešto inspirativni, ali jesam uradio strip o mom dedi tačnije, napisao sam tekst, a moj drug Borivoje je uradio strip i onda su nekim čudom moji matori saznali za to i popizdeli žešće, a nisam uopšte ponižavao dedu više je bio kao neki tribute, priča o njemu, jer je imao zanimljiv život - prošao je neverovatan put od četnika do profesora marskizma!

WOSTOK: A kakav si odnos sa njim imao, inače?

DR SKROTUM: Pa, imao sam klasičan odnos, ono, ja sam kao klinac bio mnogo nemiran, a on to nije trpeo baš više mu je prijao moj burazer pošto je bio mirniji Zapravo više mu je smetalo što sam se ja njemu obraćao kao nekom ortaku sa ulice nego što mu je smetao moj tadašnji komunizam i znao sam da ga oteram i u pizdu materinu, a on je bio baš jedan od onih likova koji je držao do sebe i smatrao da mlađi moraju sa dubokim uvažavanjem da se odnose prema starijima, recimo, moja sestra od tetke mu je persirala ceo život i on joj nikad nije rekao ono, kao, “ E, šta mi persiraš koji moj, deda sam ti”... Znači to mi je uvek bilo uvrnuto skroz...

oblikovala Zlata VK