Nov 29, 20213 min read

Aleksandar Zograf intervjuiše Nabora Devolca: PRAŽNJENJE GLAVE

Updated: Dec 2, 2021

Ovaj intervju je nastao 1996. godine i trebao je da bude objavljen u časopisu "Vreme Zabave", ali to se nije desilo iz nama nepoznatih razloga i tako je ovo, verovali ili ne ostao jedini neobjavljeni intervju Saše Rakezića alias Aleksandra Zografa ikada!... Ali, svakako treba da se zahvalimo i Teofilu Pančiću i Petru Lukoviću što su veliku čast i zadovoljstvo objavljivanja ovog interjua, čitavih 25 godina kasnije prepustili nama!

Nabor Devolac spada medu najzanimljivije pojave u novom srpskom undergroundu (ako tako nešto uopšte postoji, ha, ha). Prema pričama ovog autora nastalo je nekoliko sjajnih strip storija njegovog sugrađanina - vršačkog strip crtača Wostoka (pogledaj prvi broj časopisa "Striper"), a ne tako davno se pojavila (nazovimo je "neobičnom" ) zbirka kratkih priča Nabora Devolca "Daljinski samoupravljač ( i druge priče)" u izdanju

"Matice srpske" iz Novog Sada.

Zograf : Nije baš čest slučaj da knjiga proze bude upotpunjena interesantnim crtežima i strip tablama. S druge strane je da te je publika najpre upoznala preko Wostokovih stripova, a tek kasnije kao pisca?

Nabor Devolac: Čak i pre nego što je došlo do saradnje sa Wostokom, želeo sam da se bavim nečim što bi bilo multimedijalna kombinacija teksta i crteža. Međutim, Wostok je bio taj koji je u mojim tekstovima prepoznao idejnu potku od koje je moguće načiniti strip. Dakle, on je pred sobom imao priču, a ne scenario. Kada sam video strip verziju svoje priče "Pas i čovek", to je u meni pokrenulo nove asocijacije - predložio sam nekoliko ideja koje su bile pridodate u finalnoj verziji stripa. Trenutno u stvari radim na svom prvom pravom strip scenariju, prama priči "Najduži dan", sa namerom da okupim vodeće autore jugoslovenskog alternativnog stripa-koji bi to realizovali.

Zograf: Ti u početku nisi imao ideju da se baviš književnošću u "akademskom" smislu te reči?

Nabor Devolac: Prvih desetak priča koje sam uopšte našpisao, nastalo je u periodu od 1984. do 1987. (pisao sam i pišem sporadično kad mi dune) i to je kružilo među mojim prijateljima. Bili su to tekstovi u kojima je do izražaja dolazio humor moje generacije. Dušan Kovačević, Monti Pajton, Mataković, Alan Ford, Harms, Kosinski. To je humor rock generacije... I svoj rad sam uvek video kao punk u književnosti, nešto kao književni ekvivalent Ramonesa...

Zograf : Dakle - sažeto i puno energije? Da li je to razlog što se baviš kratkim pričama, a ne romanom, recimo?

Nabor Devolac: Da. Ja više volim da stavim na gramofon The Ramones, nego neku simfo-rok grupu čije pesme traju 17 minuta. Naravno, svako ima svoju publiku, postoji publika za simto rock i za knjige od 500 strana, i sve je to u redu, ali ja više volim ono što je sažeto i nabijeno energijom.

Zograf :Mislim da je zanimljivo što ti govoriš o ovdašnjim ljudima, o ovdašnjem kiču, očaju, zatupljenosti - na duhovit način. Tvoji junaci su prosečni srpski malograđani, čitava menažerija polu-ruralnih balkanskih tipova, ali ti u tome nalaziš humor sličan onom iz legendarnih Šijanovih filmova?

Nabor Devolac: Moje priče su u stvari spoj zapadnjačke disciplinovanosti (ekonomičnost forme, naglasak na kratkom i jezgrovitom) i sa druge strane iščašenosti koja je proizvod ovog balkanskog ludila u kojem sam odrastao. Moje uspomene se sastoje od ispiranja mozga u školi, smešnih pionirskih priredbi. Mi smo egocentričan narod, sa izraženim "plus-minus" emocijama - ovde ili ćeš nekog da gostiš, ili ćeš ga preklati. Sve je to bilo neka vrsta inspiracije. Ja volim da parodiram soc-samoupravnu frazeologiju, koja je za mene simbol tog orvelovskog slepila o kojem sam govorio. Tu se pokazuje druga strana našeg balkanskog karaktera - da se podsmehnemo. Kod nas se protiv gluposti može boriti samo još većom glupošću - što znači izvaditi glupost iz konteksta, predimenziirati je (kao što to radi Rambo Amadeus).

Neke od mojih najboljih priča nastale su u trenucima očaja dok sam spremao ispite kao što su marksizam, pedagogija, sociologija i slično. Kada ti se glava napuni tim glupostima, ja imam želju da ih na neki način izbacim iz sebe. Srećom, nekako mi polazi od ruke da sve to redim na jedan kreativan način! U stvari, mislim da je veoma teško navesti ljude da se smeju. Kada pisac počne da filozofira, on se obično vrti u krug, ponavlja jedno te isto... Ja želim da moje delo komunicira sa čitaocem, a ne da stvorim nešto što je moglo samo meni da bude jasno. Današnja publika, koja čita i ovo štivo, pod velikim je uticajem vizuelnih medija - filma i stripa. Svet asocijacija je otud kod današnjeg čitaoca daleko bogatiji nego što je to bio slučaj pre pedeset godina...